Tema - Srbija

Porasla štednja u dinarima

Prosečan mesečni iznos štednje u Srbiji je 4.227 dinara i slično je u poslednje tri godine. Između 2.000 i 6.000 dinara mesečno trenutno odvaja 37 odsto štediša, dok svaki peti izdvaja više od te sume. To su podaci sa kojima Srbija dočekuje ovogodišnji svetski dan štednje.

Nekada se štedelo radi zarade, sada je sigurnost uloga važnija od visine kamate.

"Od tih pet milijardi koliko je bilo u novembru 2008. mi smo došli do osam milijardi i 700 miliona. To su podaci u ovom periodu Dakle to je rezultat poverenja banaka u banke i građani stalno povećavaju štednju", objašnjava Veroljub Dugalić iz Udruženja banaka Srbije.

I štednja u domaćoj valuti je porasla pa građani na računima drže oko 45 milijardi dinara. Razlog za to su i kamata na dinarske uloge koja je od šest do osam odsto. Daleko više od kamata na oročene devize na koje plaćate i porez od 15 odsto.

"Generalno, izuzetno su se stvorili uslovi u proteklom periodu za povećanje dinarske štednje jer j Vlada Srbije napravila izvanredan uspeh u fiskalnoj konsolidaciji a Narodna banka doprinela u smirivanju inflatornih tenzija i deviznog kursa prema evru", kaže član IO Poštanske štedionice Marko Matić.

A istraživanja o štednim navikama stanovništva kažu sledeće. Ukoliko bi se na računu prosečnog građanina našlo 30 hiljada dinara, 62 dva odsto njih bi zadržalo novac na računu i oročilo sa kamatom po viđenju. Dvadeset odsto bi tih 30 hiljada zadržalo u fiokama a njih 10 odsto, bilo da su žene ili muškarci tu sumu bi odmah potrošilo.

"Ako poredite navike Austrijanaca ili Hrvata u Srbiji se manje štedi i ljudima je važnije da im novac bude pri ruci ili u sefu.

Možda bi i banke trebalo više da obaveštavaju šrediše jer je očigledno da je njima važnija bi dostupnost i sigurnost, dok je u Austriji novac uložen u štednju kroz osiguranje ili slične proizvode", kaže Agnar Lener iz Agencije za tržišna istraživanja IMAS.

Ako građanima visina kamata i nije najvažnija, bankarima jeste.

"Koliko su aktivne kamate bile na kredite, znatno su niže sada kako u evrima tako i u dinarima upravo zbog izvora i pada cena samim tim što se manje plaća i u evrima i u dinarima", navodi direktor NLB banke Vlastimir Vuković.

Kada je reč o klijentima i štedišama sa dubljim džepom banke prema njima umaju drugačiji tretman. Od pogodnosti da takvi klilijenti ne čekaju pred šalterima pa do bolje kamate jer za oročenje većih uloga sa bankom mogu da pregovaraju o visini kamate.