Tema - Srbija

Poreznici još hvataju zalet

Premijer Aleksandar Vučić nekoliko puta je s puno optimizma isticao kako rastu prihodi od poreza. Naročito od akciza i PDV-a na uvoznu robu. Sa druge strane iz Fiskalnog saveta ovih dana stižu poruke da Srbija ima problema naplati poreza.

Nikola Altiparmakov, član ove institucije, u Skupštini je istakao kako još nismo uspeli da vratimo stepen naplate iz 2012. Ukoliko bismo to učinili, to bi povećalo prohode u budžet za 20 do 30 milijardi dinara.

Ko je od njih dvojice u pravu? Obojica. Samo što premijer, kada govori o naplati poreza ovu godinu upoređuje sa prošlom, a Altiparmakov sa 2012. Zašto Fiskalni savet kao bazu uzima baš 2012?

Te godine je naplata poreza počela drastično da pada. To pokazuje i martovska analiza Fiskalnog saveta u kojoj se kaže da je veliki pad poreske discipline zaustavljen tokom 2014. godine. Dosadašnji trendovi ukazuju na povećanje poreske naplate u 2015. godini.

U 2013. godini došlo je do znatnog porasta poreske nediscipline i sive ekonomije koji je prouzrokovao pad poreskih prihoda i doprineo velikom neplaniranom povećanju budžetskog deficita, navodi se u ovom izveštaju. Taj pad stabilizovan je u prvoj polovini 2014, da bi tokom druge polovine godine došlo do rasta poreske naplate, pre svega u oblasti akciza na duvanske proizvode i poreza na dodatu vrednost (PDV).

Takav trend poreske naplate nastavljen je i u prvom tromesečju ove godine. Prema oceni članova Fiskalnog saveta to jeste poboljšanje i ako se nastavi može da se očekuje i nešto manji minus u budžetu. Problem je međutim što stepen naplate još nije dostigao nivo iz 2012 godine. Ukupne efekte borbe protiv sive ekonomije u ovoj godini Fiskalni savet procenjuje na oko 30 milijardi dinara, što je gotovo jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Tome je kumovala bolja naplata akciza na duvanske prerađevine i poreza na dodatu vrednost. U Fiskalnom savetu očekuju da akcize za 10 milijardi premaše plan, a naplata PDV-a za 20 milijardi veća od planirane. Međutim, podbaciće porez na dobit (za najmanje 10 milijardi dinara).

Inače, prema podacima Fiskalnog saveta, obim sive ekonomije u Srbiji je, zajedno sa Bugarskom i Rumunijom, najviši u istočnoj Evropi i procenjuje se da je veći od 30 odsto BDP-a.

– Poreske utaje i siva ekonomija su višegodišnji i višedecenijski problem srpske privrede koji je dodatno naglašen poslednjih godina, nakon izbijanja ekonomske krize 2009. godine i velikog pada

poreske naplate u 2013. godini. Zato treba sprovoditi odlučne i sistemske mere u borbi protiv sive ekonomije, ne samo kako bi se smanjio budžetski deficit već i da bi se zaštitili zdravi segmenti domaće privrede čije je legalno poslovanje sve više ugroženo radom u sivoj zoni – navodi se u analizi Fiskalnog saveta.

Prema podacima iz Poreske uprave u 2014. godini javni prihodi iznosili su ukupno 372,3 milijarde dinara, što je nešto malo više od plana. Naplaćeni iznos ne sadrži PDV na uvoz, akcize pri uvozu i carine, koje naplaćuje Uprava carina, pojašnjavaju.

Goran Radosavljević, profesor na Fakultetu za finansije, ekonomiju i administraciju (FEFA) i potpredsednik Socijaldemokratske stranke na čijem je čelu Boris Tadić, ističe da su u prvom tromesečju ove godine poreski prihodi veći za jedan odsto u odnosu na prošlu. Kada se porede sa 2013. godinom, oni su na gotovo istom nivou, ali su realno niži od 2012. godine.

– Ono što je zabrinjavajuće je što su od 2012. naovamo znatno povećane sve poreske stope. Počevši od PDV-a, preko akciza, poreza na dobit do poreza na imovinu – kaže Radosavljević.

Takođe, on se pita i kako je u prvom kvartalu zabeležen rast, ako je industrijska proizvodnja u padu (minus dva odsto), ako je 2014. godina završena sa padom BDP-a od minus 1,8 odsto i ako je zabeležen pad u trgovini na malo. To, prema Radulovićevim rečima, znači da je Poreska uprava uspela da naplati neka stara dugovanja ili pojurila one koji rade na crno, što je prema njegovim rečima rast samo na papiru.