Tema - Srbija

Posle hladne zime očekuje se rodna godina u voćarstvu

Takođe, kod glavnih voćnih vrsta izostalo je rano cvetanje, što je proteklih desetak godina postalo  uobičajena pojava u Srbiji usled sve izraženijih klimatskih promena, kaže za „Politiku” profesor Zoran Keserović s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.  

– Bilo je snega i niskih temperatura, što je usporilo vegetaciju, a ima i dovoljno zimske vlage, za razliku od prošle dve godine kada smo u januaru i februaru imali i više od 20 stepeni Celzijusa – ističe Keserović i dodaje da je u našoj zemlji počelo samo cvetanje drena, slede vinogradske breskve i džanarika. Kako objašnjava, u sporadičnim slučajevima cvetaju i rane sorte kajsije u blizini Dunava, ali one se u glavnom nalaze u takozvanoj fazi ružičastog balona.

– Imamo hladne noći koje usporavaju vegetaciju, ali nikad se ne zna kada može da se preokrene. Voćari treba da se pripreme, jer su za biljke niske temperature najopasnije u fazi precvetavanja. Ako se pojave veći plodovi, mraz ne može značajno da umanji rod već samo da ga ošteti – kaže on.

Inače, rano cvetanje može biti veliki problem i za voćare i celokupnu poljoprivredu, jer je za ovaj sektor potrebno da zima potraje, budući da biljke tada kasnije kreću sa cvetanjem.

U suprotnom se javljaju karakteristične bolesti i štetočine koje zima nije uništila, kao i dodatni pogubni uticaji prolećnog mraza na zasade ako vegetacija porani. 

Keserović napominje da se u slučaju prolećnog mraza kod nas uglavnom primenjuju paljenje guma, piljevina ili raspoređivanje bala od sena u voćnjacima. Izuzetno efikasni su i antifrost sistemi kakve ima mali broj profesionalnih zasada u Srbiji. Prema njegovim rečima, u poslednjih 20 godina ponavljali su se periodi da u januaru i februaru budu topli dani, pa otuda i rano cvetanje.

– Kajsija i breska su najosetljivije, a najotpornija višnja i jabuka. Temperature u minusu, u fazi cvetanja i precvetavanja, mogu da unište i 90 odsto voća ukoliko temperatura bude ispod minus tri i četiri stepena – objašnjava naš sagovornik koji je i ranije isticao da je u takvim godinama verovatnoća da neće doći do izmrzavanja svega pet odsto, a u 95 odsto slučajeva pojavljuje se prolećni mraz.

Pre dve godine zabeleženo je najranije cvetanje voća u poslednje tri decenije. Voće je cvetalo kad mu vreme nije, polovinom februara, a potom se ubrzo obistinilo strahovanje voćara da bi prvi prolećni prolećni mraz mogao da opustoši rod i na kraju dovede do rasta cena voća. Krajem marta 2024, u pojedinim krajevima zemlje, temperatura se spuštala i do šest stepeni ispod nule, što je je bilo pogubno za zasade, posebno kajsije.

– Ima potencijala i imam osećaj da će ovo biti izuzetno rodna godina. Ali nikad se ne zna i moramo biti obazrivi – ističe profesor Zoran Keserović.