Tema - Srbija

Posustajanje informatičkog tržišta

Ukupna vrednost srpskog tržišta informacionih tehnologija (IT) u 2012. godini procenjuje se na nešto više od 400 miliona evra, što predstavlja pad od oko tri odsto u poređenju sa prošlom godinom, ali uprkos tome, u velikim softverskim kompanijama koje posluju u Srbiji nisu pesimisti.

Prema rečima Milovana Matijevića, analitičara IT, ovakvi podaci najpre govore da će rekordna vrednost od 545 miliona evra, koja je postignuta 2008. godine, (pre početka ekonomske krize) ostati nedostižna granica još nekoliko godina.

– Kada se posmatra godišnje IT ulaganje po stanovniku, Srbija sa manje od 60 evra ima nešto jače tržište od Makedonije, Crne Gore, BiH. Slična ulaganja po stanovniku imaju Bugarska i Rumunija, ali smo u ogromnom zaostatku za svojim severozapadnim komšijama koji godišnje ulažu 200 evra po stanovniku. Zapadna Evropa, sa 800 evra, je nedostižna po IT ulaganjima po stanovniku godišnje – navodi on.

Upitan šta je razlog tome i zašto su ne samo zapadne, nego i mnoge države regiona ispred nas na tržištu kompjutera, softvera i prateće opreme, naš sagovornik odgovara da su ekonomska snaga jedne zemlje i informatička ulaganja u direktnoj sprezi.

– Bogati najviše ulažu u informatiku i onaj ko ulaže mnogo u nju ima i imaće jaku ekonomiju i uređeno društvo. Prvi stav je dokazan u poslednje dve decenije, a drugi ima sve više pristalica i dobija podršku u zemljama koje pokušavaju da se priključe klubu razvijenih – objasnio je Matijević, dodajući da je nerazvijenost internet trgovine posledica, a ne uzrok sadašnjeg IT stanja.

Ukoliko postavimo za cilj da Srbija pređe nivo IT ulaganja od 100 evra po stanovniku, to bi značilo prosečan godišnji ekonomski rast veći od četiri odsto do 2015. godine. Imajući u vidu da ćemo ove godine imati pad od 1,5 odsto BDP-a, a sledeće skroman rast od svega dva procenta, nivo ulaganja od 100 evra po stanovniku čini se kao daleka budućnost.

U najvećim svetskim IT kompanijama, koje posluju u našoj zemlji su, međutim, optimisti. Kako je za „Politiku” objasnio Borko Kovačević, direktor marketinga za južni Balkan, srpsko tržište nudi veliki potencijal, koji će se pre ili kasnije realizovati. Međutim, i on priznaje da stvari trenutno idu sporije nego što svi želimo.

Obim poslovanja servisa, marketinga i prodaje ove kompanije u Srbiji 2010. godine bio je oko 40 miliona evra. Dve godine kasnije gotovo da se ništa nije promenilo.

– Ništa se bitno nije promenilo u odnosu na 2010. godinu uprkos izazovima sa kojima se susrećemo. Naše poslovanje je stabilno. Stanje u Srbiji ne posmatramo kao krizno i sa dozom pesimizma, već kao uslove u kojima se posluje duže vreme i gde postoji mogućnost za rast i razvoj – kaže Kovačević.

Što se tiče sivog tržišta i piraterije i toga koliko ona otežava poslovanje svih koji legalno rade, on kaže da piraterija jeste važno, ali nije centralno pitanje kancelarije „Microsofta” u Srbiji. Prema poslednjim podacima, vrlo visoka stopa piraterija od 72 odsto, smanjena je za dva procentna poena, a u periodu od 2006. do 2011. godine smanjena je ukupno za šest procentnih poena.

– Smer je dobar, ali trend treba dodatno ubrzati i u tom procesu vidimo ključnu ulogu države budući da Srbija i dalje zaostaje za većinom zemalja u regionu – zaključuje Kovačević, ne precizirajući u kojoj meri „Microsoft” utiče na maloprodajnu cenu svog softvera u Srbiji.

Da je potencijal ove privredne grane veliki, bez obzira na sve, potvrđuju i u kompaniji „Aseko”, koja se bavi razvojem softverskih rešenja, a u Srbiji posluje od 2008. godine i ima oko 500 zaposlenih.

– Doprinos ove industrije razvoju srpske privrede raste iz godine u godinu, pre svega zahvaljujući njenom velikom izvoznom potencijalu. Prema nekim podacima, prošle godine je iz Srbije izvezeno softvera u vrednosti od oko 200 miliona evra – objasnio je Vladan Atanasijević, član Upravnog odbra ove kompanije, dodajući da razvoj softvera u Srbiji može da bude koristan za sprečavanje takozvanog odliva mozgova.

– Reč je o visoko konkurentnim proizvodima i uslugama koje sprečavaju odliv mladih i obrazovanih iz Srbije, ne zagađuju okolinu i ne zahtevaju uvoz sirovina. Inženjeri iz ove oblasti trenutno su među najtraženijim kako kod nas tako i u inostranstvu, jer znanja koja poseduju su globalno prepoznatljiva i lako je promeniti firmu, grad, državu ili kontinent, a u stvari raditi isti posao – zaključuje Atanasijević.

Softver i ekonomija

Svaki evro od prodaje softvera generiše dodatnih 1,25 evra prihoda za uslužne informatičke firme. Prihodi od prodaje softvera i usluga povećavaju i prihod u distributivnom kanalu hardvera.

– Naravno da ne iznenađuje što softver ima takav uticaj na ekonomiju. Postao je nezamenljiv produkcioni alat preduzećima i organizacijama u svim sektorima. Informacione tehnologije su takođe kritična komponenta u svemu, od telefona do automobila, od zabave do nauke. Ali, budući rast softvera u Srbiji zavisiće od valjane zaštite intelektualne svojine, softverske legalnosti i svakako ekonomskog stanja – kažu u „Microsoftu”.

Iz „Aseka” poručuju da se Srbija ne može upoređivati sa Indijom i Kinom, kao globalno najvećim izvoznicima razvoja softvera, što mnogi čine.

– Nas ima sedam miliona, a jedan obrazovni sistem Indije, svake godine odškoluje više od 100.000 inženjera iz ove oblasti. Naša prednost je u kvalitetu, a ne u kvantitetu, kada je u pitanju razvoj softvera – navode u „Aseku”.