Tema - Srbija

Poverioci mogu da oteraju u stečaj 43 preduzeća

Država od juče više ne štiti od moguće prinudne naplate 43 preduzeća u restrukturiranju. „Na ledu” su ostali IMT, koji duguje 90 miliona evra, IMR, sa dugom od 65 miliona evra, potom „Prosveta”, BIP, Preduzeće za puteve „Beograd”, „Dnevnik”, „Vršački vinogradi”, PIK Zemun, „Jagodinska pivara”, „Želvoz”, „Utva”... Pošto se njihova dugovanja mere stotinama miliona evra, poverioci mogu odmah da ih gurnu u stečaj ili da im reprogramiraju dugove.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede, kaže da će poverioci sami proceniti šta je bolje za njih.

– Poverioci će sami proceniti da li im je ispaltivije da ova preduzeća ne blokiraju ili da ih blokiraju i time stvore preduslove za pokretanje stečajnog postupka. Juče je razgovarano sa rukovodstvima i sindikatima i sugerisano im je kako da u ovom priocesu štite imovinu i kako da kroz ovaj proces prođu što bezbolnije – kaže Stevanović.

On navodi da u ovim preduzećima radi oko 5.000 ljudi i da će u narednih mesec dana u njima biti sproveden socijalni program.

Ipak, svako to preduzeće je priča za sebe. U nekima se problem dugova može rešiti kroz reorganizaciju poslovanja, koji bi firmama koje imaju kakvu takvu tržišnu perspektivu, omogućio da dogovore reprogram i da nastave da rade, ali i da otplaćuju dugove.

„Vršački vinogradi”, na primer, dobro posluju, likvidni su, redovno isplaćuju plate i nemaju hipoteku na imovini, ali bi o glavu mogli da im se obiju problemi koje im je ostavio bivši vlasnik sa kojim je raskinuta privatizacija.

Jon Popov, predsednik sindikata „Vršačkih vinograda”, moli državu da ih nekako sačuva još koji mesec, do posle berbe grožđa, kada planiraju da pronađu strateškog partnera. Procenjena vrednost ovog preduzeća je 29 miliona evra.

Oni su jedno od malobrojnih preduzeća koje dobro radi i zarađuje. Većini je zajednički imenitelj trajna nesposobnost plaćanja, neobavljanje delatnosti i enorman gubitak iznad visine kapitala, što kao neminovnost nameće stečaj. U slučaju otvaranja stečaja poverioci moraju da se obrate Privrednom sudu koji pokreće postupak i koji za stečajnog upravnika imenuje Agenciju za privatizaciju. Na njima je da utvrde da li preduzeće može da ide u reorganizaciju ili bankrot. Ukoliko su poverioci aktivni i zainteresovani da se određeno preduzeće kroz reorganizaciju osposobi da posluje usvaja se plan reorganizacije i imovina se stavlja u funkciju. Radnici, deo opreme i imovine, mogu biti izdvojeni u drugo preduzeće koje će nastaviti sa radom.

Ako se zaključi da reorganizacija nije moguća otvara se postupak bankrotstva. Opet ni to nije kraj. Jer i u tom postupku je moguće ići na prodaju pravnog lica u stečaju, funkcionalnog dela ili rasprodaju imovine. Rasprodaja pojedinačne imovine je poslednja mogućnost, jer traje dugo i prilično je skupa. Prodaja pravnog lica je lakša i brža varijanta. Kupci su često zainteresovani za kupovinu iz stečaja upravo zato što kupuju preduzeća očišćena od obaveza i tereta.

Jedan broj preduzeća koji ima tržišni potencijal, kadrove i proizvodnju, ali zbog dugova niko nije hteo da ih kupi, može kroz stečaj da pokrene unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR). To je jedan oblik novog ugovora između privrednog subjekta i svih poverilaca gde se konvertuje dug u kapital, otpisuju dug i kamate, odlaže plaćanje ili sprovodi bilo koja druga mera ustupanja kojom se daje šansa privrednom subjektu da nastavi da živi. Suština je da se poverioci kroz plan bolje namire nego kada bi otišli u klasično bankrotstvo. S tim što UPPR mogu da pokrenu samo privredni subjekti, ali ne i poverioci.