Tema - Srbija

Prevaranti sve češće kradu identitet javnih preduzeća

Da li biste uplatili novac za poštarinu, čak i ako ste sigurni da niste ništa naručili, ako vidite da je poruka navodno stigla od „Pošte Srbije”? Ako vas kontaktira operater mobilne telefonije i traži da uplatite razliku u novcu zbog kašnjenja u plaćanju računa, da li biste to učinili ako vam zapreti tužbom, na primer?

Ovo su samo neki od primera fišinga ili prevara koje su učestale na našem tržištu poslednjih meseci. Poslednja se odnosi na Poresku upravu iz koje su pre nekoliko dana upozorili građane da u slučaju da dobiju takvu poruku, u cilju bezbednosti podataka, ne otvaraju, da postupaju po instrukcijama i da odmah obrišu takav imejl ili poruku. Interesantno je da su kod nas u poslednje vreme najčešći primeri upravo lažno predstavljanje imenom javnih preduzeća i institucija ili čak državnih organa, pa i banaka. Prevaranti računaju da građani češće reaguju na poruke ukoliko vide da one stižu iz ovakvih institucija, jer ne sumnjaju na prevaru i veruju da su u tom slučaju prevare nemoguće.

Kako prepoznati prevaru putem poruke?

Iz Narodne banke Srbije su nedavno na svom sajtu naveli upravo takvo objašnjenje. Kako kažu, prvi i osnovni korak ne samo kod fišing i investicionih prevara već i kod digitalne bezbednosti uopšte je provera pošiljaoca. Da li poruka stiže s nepoznatog broja? Da li je to pozivni broj strane države?

– Najveći broj poruka od nepoznatih pošiljalaca, a naročito sa stranih brojeva, koje makar posredno imaju veze s vašim finansijama, jesu poruke koje šalju kriminalci. Međutim, šta ako, kao u trenutno aktuelnim prevarama, poruka stiže od pouzdanog pošiljaoca i oslanja se na dotadašnje poruke koje vam je slao? Zato dobro čitajte sam tekst poruke. Ukoliko poruka upućuje na nepoznati link, potrebno je biti krajnje oprezan. Često same poruke sadrže gramatičke greške, odnosno nezgrapne formulacije. Ako poruka sadrži link na koji vas upućuje, u slučaju prevara taj link će gotovo uvek biti različit od linka pravog sajta na koji vas upućuje, čak i ako sam sajt izgleda isto – navode stručnjaci Narodne banke Srbije.

Savet građanima je da je u stvari najbolje da se nepoznati linkovi od nepoznatih pošiljalaca uopšte ne otvaraju. U suštini, ukoliko neko nije siguran da je link pravi, on uvek može da se uporedi sa pravim, verifikovanim linkom veb-sajta kojem ćete pristupiti preko pretraživača.

– I najmanja razlika u redu reči ili broju slova treba da bude crveni alarm da je reč o prevari. Kriminalci koji se bave prevarama u platnom prometu često koriste emocije straha i žurbe korisnika. Prosečan čovek uvek reaguje na opasnost, naročito ako mu je ona predočena kao neposredna. Tako, recimo, ako vam se u izgled stavlja nekakva opasnost od gubitka novca, isključenja televizije, struje ili vode ili druga šteta koju morate sprečiti u nerealno kratkom vremenskom roku – reč je o prevari, navode iz NBS.

Koliko su ovakvi pokušaji prevara postali česta pojava kod nas pokazuje primer iz Javnog preduzeće „Putevi Srbije”, koje je pre nekoliko dana upozorilo građane da ne otvaraju SMS poruke o saobraćajnim prekršajima jer je reč o prevari. Kako je navedeno, zlonamerne SMS poruke koje i dalje stižu građanima odnose se na navodno prekoračenje brzine, nenaplaćene putarine ili druge saobraćajne prekršaje.

– „Putevi Srbije” još jednom apeluju da građani ne otvaraju poruke i ne unose podatke sa svojih platnih kartica – saopštili su iz ovog preduzeća.

A šta kada neko u neznanju ipak otvori ovakav link ili ažurira svoje podatke i oni budu zloupotrebljeni?

Stručnjaci kažu da je u takvom slučaju neophodno odmah blokirati sve kartice i naloge koji su ugroženi, promeniti lozinke, prijaviti slučaj policiji, odnosno Odeljenju za visokotehnološki kriminal , a u eri interneta i društvenih mreža nije loše i objaviti svoj primer kako bi i drugi bili upozoreni na opasnost. U nekom kraćem periodu bi bilo dobro pratiti svoje bankarske izveštaje i obratiti pažnju na moguće znakove krađe identiteta.