Tema - Srbija

Pridruživanje Srbije sistemu za smanjenje emisija štetnih gasova

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Snežana Bogosavljević-Bošković otvorila je danas završnu konferenciju EU tvining projekta „Uspostavljanje sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju potrebnog za uspešnu primenu Sistema trgovine emisijama EU“.

Otvaranju skupa su prisustvovali i zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Oskar Benedikt i ambasador Francuske u Srbiji Kristin Moro.

Tvining projekat sprovelo je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, u saradnji sa Ministarstvom ekologije, održivog razvoja i energetike Francuske, nemačkim saveznim Ministarstvom za zaštitu životne sredine, očuvanje prirode i nuklearnu bezbednost i austrijskom Agencijom za zaštitu životne sredine.

Tim od 40 eksperata iz Francuske, Nemačke i Austrije radio je sa srpskim kolegama na prenošenju znanja i najboljih praksi iz Evropske unije u ovoj oblasti.

U ovom projektu učestvovao je širok spektar zainteresovanih strana, uključujući vladine institucije, industriju i organizacije civilnog društva.

Poznavanje stanja u ovoj oblasti jeste preduslov svih aktivnosti na njegovoj promeni, pri čemu se moraju kontinuirano i efikasno prikupljati relevantni podaci kako bi se pratile promene i preduzimale potrebne mere i kako se ne bi odstupalo od zacrtanih ciljeva.

Srbija trenutno ne raspolaže ovakvim sistemom po pitanju emisija gasova sa efektom staklene bašte, koje imaju negativne uticaje na globalni klimatski sistem, iako je razvoj praćen smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte, posebno iz sektora industrije i energetike, postao globalni cilj.

Ovaj cilj definisan je i određen i zakonodavstvom Evropske unije, a ključni mehanizam za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte jeste Sistem trgovine emisionim jedinicama.

Ovaj sistem praktično čine dva principa: monitoring, izveštavanje i verifikacija emisija gasova sa efektom staklene bašte i sistem trgovine emisijama.

Krajnji rezultat jeste smanjenje emisija iz sektora industrije, uključujući energetiku, koje treba da bude praćeno povećanjem konkurentnosti i energetske stabilnosti država članica EU.

Srbija je, kao zemlja potpisnica Okvirne konvencije UN o promeni klime i Kjoto protokola, preuzela obavezu pružanja doprinosa smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou, a kao zemlja kandidat za članstvo u EU je inicirala ostvarivanje ove obaveze kroz ključni mehanizam Unije, odnosno Sistem trgovine emisijama.

Kako bi ostvarila siguran razvoj industrije, praćen smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte, i pratila ga, Srbija je prepoznala godišnji monitoring i izveštavanje verifikovano od treće, nezavisne strane, kao ključni preduslov.

Iz tog razloga, uz podršku dvogodišnjeg tvining projekta, pripremljen je Nacrt zakona o monitoringu, izveštavanju i verifikaciji gasova sa efektom staklene bašte iz industrijskih i energetskih postrojenja.

Cilj je da ovaj zakon stupi na snagu 2016. godine, što praktično znači uvođenje obaveze srpskim postrojenjima da vrše monitoring, izveštavaju i verifikuju svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte.

U ovom sistemu je 128 srpskih postrojenja, i to termoelektrane, fabrike cementa, postrojenja za proizvodnju keramike i slično.

Ovaj zakon je prvi korak ka primeni Sistema za trgovinu emisijama EU (EU ETS), najvećeg međunarodnog sistema za trgovinu emisionim jedinicama gasova sa efektom staklene bašte na svetu.

Početak monitoringa i izveštavanja obezbediće osnov za zahtevano unapređenje srpske industrije pre potpune primene EU ETS, što se može očekivati najkasnije sa ulaskom u Evropsku uniju.

Kada potpuni EU ETS bude na snazi, srpske kompanije moraće da obezbede emisiona prava (tzv. emisione jedinice) za svaku tonu CO2 koju emituju.

Ukoliko srpske kompanije ne potvrde emisije u količini dobijenoj kroz emisiona prava, moraće da plaćaju kaznu od 100 evra po toni CO2. Druga mogućnost jeste kupovina ovih prava na evropskom tržištu, a cena emisione jedinice trenutno iznosi približno osam 8 evra po toni CO2.

Istovremeno, unapređenje sistema proizvodnje, koje podrazumeva smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, omogućiće srpskim kompanijama povećanje konkurentnosti i ostvarivanje gotovo ključnog kriterijuma za ostanak na evropskom tržištu.

Funkcionisanjem po ovom principu, EU ETS stvara podsticaj za kompanije da ulažu u tehnologije sa niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, obezbeđujući razvoj i zapošljavanje, ali i povećanje konkurentnosti.

Smanjenje zavisnosti od ugljenika doprinosi i drugim aspektima zaštite životne sredine, kao što je poboljšanje kvaliteta vazduha.

Utvrđivanjem cene CO2 emisija, EU ETS takođe daje jasan signal o troškovima uticaja klimatskih promena na životnu sredinu i naglašava značaj smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Značajan deo projekta bio je posvećen jačanju kapaciteta i osposobljavanju postrojenja za sprovođenje obaveza monitoringa, izveštavanja i verifikacije emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Organizovano je 17 radionica u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, sa više od 150 učesnika, kao i deset bilateralnih sastanaka posvećenih određenim industrijskim granama i njihovim specifičnim pitanjima, na kojima su učestvovali eksperti iz Francuske, Nemačke, Austrije i Slovenije.

Izrađen je i sajt www.ets-srbija.info na srpskom i www.ets-serbia.info na engleskom jeziku, kako bi se obezbedile dodatne informacije i bolje razumevanje predstojećih obaveza, navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.