Tema - Srbija

Prosek reciklaže u EU (ne)dostižan za Srbiju

Ekologija bi mogla da bude jedan od najvećih izazova za članstvo Srbije u EU. Da bi postala članica evropske porodice, Srbija će morati da reši problem oko 2.000 nelegalnih deponija i poveća nivo reciklaže otpada, koji je sada znatno ispod evropskog proseka.

Niko ne voli da ih vidi, ali mnogi i dalje često koriste divlje deponije pored puteva, često i u samim naseljima. U "Gradskoj čistoći" Beograd kažu da su svesni da je dugoročno rešenje smanjenje otpada, tako što će se on reciklirati i ponovo upotrebiti.

"Imamo 53 reciklažna ostrva u gradu Beogradu, koja možda u ovom momentu nisu dovoljno vidljiva, ali imamo u nabavci još 30, tako da će biti pokriveni centar i periferija grada", navodi Miroslav Bogdanović, direktor "Gradske čistoće" Beograd.

U Ministarstvu zaštite životne sredine kažu da nacionalna strategija predviđa da Srbija u sledeće četiri godine dostigne evropski prosek reciklaže.

"Druge zemlje recikliraju oko 50 odsto, neke čak i do 80 ili 90 odsto. Napredne, ekonomski ravijene zemlje recikliraju mnogo otpada. Shodno primerima ovih zemalja, mi idemo dinamikom unapređenja sistema, koja je zaista prosečna i odlična s obzirom na ekonomsku moć Republike Srbije", ukazuje Radmila Šerović iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Problem je što daleko najveći broj građana u zajedničke kontejnere odlaže sve – od plastike do stakla i hrane jer uglavnom nemaju drugog izbora. Evropski šampion u stopi reciklaže je Belgija. Razdvajanje smeća u domaćinstvima je zakonska obaveza.

"Upotrebljenu flašu vode bacam u plavu kesu. Ostatke hrane stavljamo u narandžastu kesu, koja je za to. Za stare novine ili staru poštu imamo žute kese. Imamo ovde i baštu i zelenu kesu za sav zeleni otpad", kaže Belgijanka Benedikt Slucki.

Plave kese na ulicama Brisela znače da su građani izneli ambalažni otpad, koji se sada prikuplja i zatim odnosi dalje u centar za reciklažu, gde se otpad dalje razdvaja.

Da bi postala članica EU, Srbija neće morati da reši sve ekološke probleme, ali će morati da ubedi Brisel da ima realan plan, rokove i finansijska sredstva.

"Na osnovu naših razgovora, srpska vlada zna da pred sobom ima verovatno program od 20 godina investicija kako bi se od današnje situacije stiglo do pune usklađenosti sa slovom zakona i primene u praksi", ističe Nikolas Hejnli iz Direktorata za životnu sredinu Evropske komisije.

U nekim beogradskim školama učenici su već dobili priliku da razdvajaju ambalažni otpad. Edukacija dece, međutim, daće rezultate tek kad i izvan škole bude uspostavljen sistem za odvajanje i reciklažu otpada.