Tema - Bosna i Hercegovina

"Rat za minimalac" se nastavlja

Poslodavci su predložili najnižu platu od 673 marke, a Savez sindikata je tražio da to bude 800 maraka. Ni jedni ni drugi nisu zadovoljni rješenjem Vlade Srpske, pa će “rat za minimalac” biti nastavljen.

Biće posljedica

Direktor Unije udruženja poslodavaca RS-a Saša Aćić smatra da najniža plata ne treba da bude nešto na osnovu čega će se definisati politika plata. On dodaje da razumije odluku Vlade.

- Vlada Republike Srpske se vodila projekcijom rasta inflacije i planiranim povećanjem plata. Međutim, nama je potreban pravilnik o metodologiji utvrđivanja najniže plate, da radimo po tom dokumentu, kao što je slučaj u Federaciji BiH. Nadamo se da će Vlada u narednom periodu donijeti ovaj pravilnik, istakao je Aćić.

Predsjednica Saveza sindikata RS-a Ranka Mišić, sa druge strane, kaže kako će radnici odgovoriti na minimalac od 700 maraka. Ona je istakla da su poslodavci u prošloj godini prijavili dobit od tri milijarde maraka (neto) i da su uplatili poreze na tu ostvarenu dobit.

- Vlada je iz budžeta u posljednje četiri godine izdvojila više od milijardu maraka čistog novca i poslala na adresu značajnog broja privrednika u Srpskoj za njihovo bogaćenje. Oni su za svoj predani rad dobili ovo što su dobili od Vlade. Radnici Srpske znaće da odgovore na ovakvu odluku. Posljedice ovakve odluke pripadaju onima koji su je donijeli, a to su poslodavci i Vlada RS-a, poručila je Mišić.

Izvršni direktor Udruženja ekonomista Republike Srpske SWOT Saša Grabovac rekao je da neke branše ne mogu podnijeti povećanje minimalne cijene rada, jer bi to dovelo do gašenja pojedinih preduzeća ili većeg dijela te privredne grane, te da ako bi i došlo do nametanja minimalca, tim branšama treba pomoći kroz dodatna poreska rasterećenja ili slične mjere.

- Prilikom donošenja odluka o nametanju iznosa minimalnih plata treba uzeti u obzir da različite privredne grane imaju i različit nivo marži i uopšte mogućnosti takozvane margine poslovanja, jer imate niskoakumulativne grane poput proizvodnje obuće, te dijelova trgovine i tako dalje, gdje je ta margina jako mala i minimalna povećanja cijene rada mogu dovesti do gašenja pojedinih privrednih subjekata ili većeg dijela te privredne grane, rekao je Grabovac.

Dekan Ekonomskog fakulteta na Palama Marko Đogo nedavno je kazao da plate treba da rastu, ali da se ne može glavom kroz zid, te da su minimalne plate u odnosu na nivo razvoja u Republici Srpskoj najveće u regionu, možda i u Evropi.

Problem poslodavaca

- Treba dizati minimalnu platu, ali onda Vlada treba da izdvoji 100 miliona KM za podizanje tehnološkog nivoa i kao pomoć privredi. Ako minimalna plata dođe do 800 KM, a ne bude nekog drastičnog povećanja tražnje, tekstilna industrija, koja zapošljava sedam do osam hiljada ljudi, biće ugašena, upozorio je nedavno Đogo.

Za poslovnu zajednicu u Republici Srpskoj predstavlja problem i to što je bruto minimalac veći nego u Federaciji BiH, Srbiji, Sjevernoj Makedoniji, pa čak i u Bugarskoj, koja je već 15 godina članica Evropske unije. U Republici Srpskoj najniža bruto plata je u odnosu na Federaciju BiH veća za čak 156,4 KM, u odnosu na Srbiju za 31 KM, dok je u odnosu na Sjevernu Makedoniju veća za 85, a u odnosu na Bugarsku 21 marku.