Tema - Srbija

Rata - cela plata

Posle odluke Narodne banke da ukine ograničenja u vezi sa visinom mesečnog zaduženja, i neki građani s nižim primanjima postaće kreditno sposobni i potencijalni klijenti banaka, smatraju gosti emisije Oko ekonomije. Sada su, objašnjavaju, banke same odgovorne za procenu rizika i na njima je odluka koliko će kome da dozvole da se zaduži.

Odluka Narodne banke da ukine ograničenja u vezi sa visinom mesečnog zaduženja omogućiće da se poveća broj klijenta banaka, jer će i neki građani s nižim primanjima postati kreditno sposobni i potencijalni klijenti za banke. Ubuduće će banke same biti odgovorne za procenu rizika i na njima je odluka koliko će kome da dozvole da se zaduži, ocenjuju gosti emisije Oko ekonomije.

"S tim što će to zavisiti od kreditne politike svake pojedinačne banke, to znači da svaka banka jednim aktom koji se zove kreditna politika ustanovljuje kako će raditi ispitivanje kreditne sposobnosti tog klijenta na osnovu čega se nudi adekvatan kredit," kaže zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović.

U takvim procenama i dodatna primanja se uzimaju u obzira, objašnjava Petrović,  ali ako su ona dokumentovana.

Predsednik Saveta guvernera NBS i profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Nebojša Savić smatra da u suštini to znači da se ide u dobrom pravcu i da će biti više odgovornosti na strani banaka.

"Otvara se mogućnosti da klijenti banke koji ispune ono što je propisano kreditnom politkom banke dobiju kredite koje do sada nisu mogli. Podignuta je jedna rampa koja je postojala i ona više nije prepreka ali ostaje odogovornost komercijalnih banaka da procene klijenta a postoji i odgovornost klijenta jer treba dokumentovati da postoje dodatni prihodi koji mogu biti izvor za život jer će s novim pravilima cela  plata otići na otplatu," ocenjuje Savić.

Sagovornici emisije Oko ekonomije kažu da su u Srbiji građani pokazali veću odgovornosti nego sektor privrede koji je imao više neizvršenih obaveza prema bankama. S druge strane ocenjuju pitanje je kako će se krediti koristiti.

Urednik internet portala Kamatica Dušan Uzelac smatra da bi Narodna banka Srbije morala da prati promene jer su i ranije postojale liberalnije politike odobravanje kredita kao na primer keš krediti koji su prolongirani na pet do sedam pa i 10 godina pa su morali biti ograničeni.

"Kredit sam po sebi nije loša stvar njegova namena može da bude loša ili dobra. Ako taj kredit se potroši na veći televizor a ne na životnu potrebu kao što je stan ili automobil može da dođe do problema jer građani retko računaju na nezgode koje mogu da se dese u tom otplatnom periodu," kaže Uzelac.

Profitabilnost bankarskog sektora, prema podacima NBS jedva dostiže pet odsto, i zato će, objašnjava zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović, banke dobro da povedu računa šta rade.

Ne treba zaboraviti dodaje ni učešće loših zajmova, kojih je ipak bilo manje kod građana nego kod privrede.

Krediti u švajcarcima nisu sistemski problem

Krediti u švajcarskim francima nisu sistemski problem u Srbiji, jer objašnjavaju sagovornici Oka, stambenih kreditima u toj valuti između 30 i 40 odsto.

Onaj ko je uzeo kredit u švajcarcima na to opredelio iako su mnogi upozoravali da je to loše, kaže predsednik Saveta guvernera NBS Nebojša Savić.

Predlog Udruženj banaka je da se u tim slučajevima klijentima omogući da se produži rok otplate do 10 godina i da im se omogući i grejs period do dve godine u kom građanin neće morati da vraća ni glavnicu.

Iako se građanima govorilo da krediti u švajcarskim francima nisu dovoljno kvalitetan proizvod, marketing banaka je ubedio veliki broj njih koji su sad u problemu da takav kredit uzmu, dodaje Dušan Uzelac.

"Trebalo bi napraviti model koji omogućava da se tim građanim omogući period mirovanja, švajcarac će padati on već i pada jer je on ograničen od švajcarske države ali ono što je bitno jeste da je to individualna odluka i da svako odgovoaran za svoje finansijske aspekte," kaže Uzelac.

Centralna banka u Srbiji ima dva zadatka jedan je stabilnost cena a drugi stabilnost finansijskog sistema ako bi ovo bio problem koji može da izazove nestabilnost finansijskog sistema onda ima razloga da NBS reaguje, kaže predsednik Saveta guvernera NBS koji to u ovom trenutku ne vidi kao  problem.

S druge strane u Hrvatskoj su krediti u švajcarskim francima velikim rolem, objašnjava za Oko ekonomski analitičar iz Zagreba Damir Novotni.

"To jeste sistemski problem jer su banke u toj asimetriji informacija imale saznanja da dolazi do problema ali su tu informaiju neke banke prikazale svojim štedišama a neke nisu. Zbog toga su banke odgovorne jer u asimetriji inforamcija nisu objasnile sve rizike. S druge strane Centralna banka i Vlada su morale da zaštite potrošače od tih rizika", kaže Novotni.

Vlada je, dodaje, pokušavala naći opšte rešenje ali u razgovoru s bankama dogovoreno je da banke reprogramiraju kredite i produže rokove plaćanja. Deo dužnika se odlučio da tuži banke.

Mogućnost ličnog bankrota

Bilo je pokušaja da se u Hrvatskoj uvede mogućnost ličnog bankrota za građane međutim, objašnjava Novotni, iskustvo iz Slovenije pokazuje da su se građani ustručavali prijaviti stečaj i od toga su odustajali jer se time njihov bonitet u lokalnoj zajednici narušavao.

U Hrvatskoj je kaže odlučeno da se štiti dohodak pojedinca odnosno da se više od trećine dohotka ne može pleniti za njihove dugove.

Švajcarski franak, kažu sagovornici Oka raste kada u svetu ima problema, pa je ojačao sa svetskom ekonomskom krizom.

Pod uslovom da Evropa krene da se izvlači iz krize, zbog razlike u kamatnim stopama, desiće se prirodna stvar. Valuta koja ima jaču kamatnu stopu, u ovom sluačaju evro, će pre ili kasniije početi da jača u odnosu na švajcarac, očekuju bankari.

S obzirom da je tok razrešenja krize u pravcu toga da će švajcarac pasti u odnosu na evro mirovanje kredita bilo bi bolje rešenje nego prebacivanje kredita u evro, smatra urednik internet portala Kamatica.

Očekivanje bankara su da će šestomesečni euribor blago da poraste do kraja godine a što se tiče libora očekuje se blagi rast do kraja godine. Euribor je na nivou 0,37 a do kraja godine bi tako mogao da bude 0,6.

S druge strane, predsednik Saveta guvernera NBS, na dugi i srednji rok, očekuje da će kurs dinara biti slabiji nego što je danas.