Tema - Srbija

Razvojni centri, stručnjacima otvorena vrata

U Srbiji gotovo sve najveće multinacionalne IT kompanije imaju razvojne centre. Oni konstantno rastu i svake godine zapošljavaju između 25 odsto i 30 odsto novih stručnjaka. Najveća prepreka za razvoj jeste nedostatak domaćih stručnjaka u toj oblasti i neka neodgovarajuća zakonska rešenja.

U Istočnoj Evropi, pored Poljske i Rumunije, kompanija "Intel" ima razvojni centar samo u Beogradu. Stalno traže nove kadrove, primaju studente na praksu i zapošljavaju četrdesetak programera.

"Posao koji se ovde radi veoma je značajan za kompaniju zato što je velik fokus u svetu na tabletima i na tim novim tipovima računara, a to je ono što se razvija baš ovde, kod nas u Beogradu", kaže Delimir Tasić iz "Intela".

I multinacionalna kompanija "Štada" izabrala je našu prestonicu za razvojni centar. Domaći stručnjaci rade od poslovnog konsaltinga do infrastrukturnih projekata za filijale u trideset zemalja, a dobili su nagradu kao jedno od 20 najboljih IT rešenja za uštedu poslovanja u Nemačkoj.

Najveći problem im je nedostatak stručnjaka, za koje je konkurs uvek otvoren.

Zoran Verovski iz kompanije "Štada IT solušns" kaže da IT industrija u Srbiji raste veoma brzo.

"Potražnja za stručnjacima je veoma velika, tako da je veoma teško doći do stručnjaka. Mi bismo mogli mnogo brže da napredujemo, mnogo više poslova da generišemo kada bi na tržištu bilo više stručnjaka odgovarajućih profila", rekao je Verovski.

Državni univerziteti godišnje daju oko hiljadu IT inženjera, ali srpskom tržištu već sada treba pet puta više. Dodatni problem prave carinski propisi. Za IT istraživanja potrebni su uređaji i oprema koji predugo čekaju na carini, što je problem za one koji bi ovde pravili ili testirali uređaje.

"Procedura za uvoz jednog telefona ili tableta ili bilo koje opreme za istraživanje uvesti, ista je kao da ćete uvesti šleper i distribuirati ga ovde", kaže Jelena Jovanović iz Privredne komore Srbije.

Nadležni najavljuju donošenje novih propisa u prvoj polovini godine koji će omogućiti nesmetani rad razvojnih centara.

Inače, vrednost našeg IT tržišta je 425 miliona evra i 70 odsto čini oprema, dok na usluge ide oko 30 odsto. Zahvaljujući talentovanim i kreativnim inženjerima godišnje izvezemo softvera u vrednosti većoj od 300 miliona evra.

Najveći deo tog novca ode u inostranstvo, ali naši stručnjaci zarađuju gotovo isto kao i oni u inostranstvu.