Tema - Srbija

Reprogram kredita rešenje za kašnjenje u otplati

Sve više građana i preduzeća kasni u otplati kredita, upozoravaju bankari. Sve više građana koristi dozvoljeni minus, što je najskuplji vid zaduživanja. Bankari kao rešenje nude reprogram kredita.

Banke ipak upozoravaju da broj kašnjenja u otplati kredita raste i da najčešće predlažu reprogram dugova, posebno preduzetnicima.

Od preko šest miliona tekućih računa, oko 255 hiljada građana je stalno u minusu. Taj dug, zajedno sa dugom po karticama prelazi 600 miliona evra i to je najskuplji vid zaduživanja. Ako se koriste i čekovi, lako se uđe ne samo u dozvoljeni već i u još skuplji nedozvoljeni minus.

Zoran Rosić iz Poštanske štedionice kaže da banka, prilikom odobravanja bilo kakve vrste kredita, pa i čekova i dozvoljenih minusa, ima obavezu da gleda kreditnu istoriju klijenta nekoliko godina unazad. Petrović tvrdi da je procenat nedozvoljenih minusa ispod nivoa odobrenih minusa u bankarskom sektoru.

U Udruženju banaka tvrde da nenaplativi krediti rastu i da to stvara sve veće troškove.

Profit banaka u 2012. godini bio je 345 miliona evra, a u prvih devet meseci prošle godine za 100 milona evra manji.

Priznaju da je neprestano korišćenje minusa po tekućem računu skupo i da treba biti oprezan.

"Kamatna stopa u Nemačkoj na takve pozajmice u takvim situacijama je oko 40 odsto u zemlji gde je inflacija jedan odsto To je svuda vrlo skupa transakcija jer klijent koristi nešto što nije njegovo, a sistem obezbeđenja je najslabiji i najrizičniji za banku", sekretar Udruženja banaka Veroljub Duglić.

Kako je novih kredita sve manje, najčešći posao banaka je reprogram starih potraživanja od preduzeća i tu kamate nisu tako visoke kao one za građane.

Na reprogram se odlučila i firma "Akvalab". Našla je zajednički interes sa bankom jer bi uz reprogram mogla da zaposli još 50 ljudi. Firmi je tako omogućeno da smanji troškove, da pažljivo planira poslovanje i da se još proširi.

Banke nisu više tako krute kada pregovaraju s preduzećima o uslovima refinanisranja pozajmice.

Željko Petrović iz "Prokredit banka" objašnjava da banka nema potrebe da teret poslovanja zbog nenaplativih kredita prebacuje na druge izvore prihoda kao što su takse i naknade.

Građani su zaduženi sa 5,5 milijardi evra, ali preduzeća sa skoro 18, pa je svaka docnja u otplati mnogo ozbiljnija, jer je stopa nenaplativih kredita u decembru bila 27 odsto, a na to se izdvaja skoro još toliko novca za rezervisanje gubitaka.

To je objašnjenje zašto je u Srbiji u proteklih godinu i po pet banaka manje, a nenaplativi dug sve veći.