Tema - Srbija

Rod prosečan, ali biće hleba

Žetva pšenice samo što nije počela, a stručnjaci predviđaju prosečan rod, od oko četiri tone po hektaru. Sa zalihama koje imamo, na raspolaganju će nam biti oko 2,5 miliona tona žita. Te količine su dovoljne da podmire domaće potrebe, a ostaće zrna i za izvoz.

Vukosav Saković, predsednik Fonda za žito, kaže da su prosečni prinosi zagarantovani, ali da ne smemo biti zadovoljni, jer bi naša država morala da ima više od pet tona po hektaru.

- Ovakav rod bio je i prošle godine, ali smo tada imali rđu, koja je ozbiljno napala pšenicu - kaže Saković. - To je uticalo na kvalitet, ali i na prinos, jer se nije na vreme krenulo sa zaštitom. Ove godine, setva je kasnila, jer su poljoprivrednici čekali da skinu kukuruz, koji se prirodno osušio na njivi, kako ne bi plaćali troškove sušenja.

Gde god se kasnilo sa setvom i tamo gde su parcele bile pod vodom, sada su niži prinosi. Na tim hektarima, prosečan rod, kako priča Saković, biće oko 2,3 miliona tona.

- Za domaće potrebe potrebno nam je 1,5 miliona tona, dok će ostatak biti za izvoz, kroz pšenicu ili brašno - ističe Saković. - Nažalost, malo je potpisanih ugovora, jer jedan od problema je taj što trgovci nisu znali kakav kvalitet mogu da ponude žitarskim kompanijama. Ne odgovaraju ni trenutne cene na svetskom tržištu, pa su nerado prodavali.

Za kilogram ove žitarice, prema trenutnim kretanjima na tržištu, srpski seljak će dobiti samo 17,28 dinara.

- U ovom trenutku, maksimalna cena na Dunavu za našu pšenicu je 140 evra po toni - govori Saković. - Treba znati da u to spadaju troškovi izvoza, transport do luke, utovar u baržu, kontrola kvaliteta i količine, ali i razna uverenja i takse koje je država uvela na izvoz robe domaćeg porekla. Mislim da nijedna cena ne odgovara poljoprivrednicima, jer oni hoće uvek više. Sigurno je da onaj ko proizvodi ispod četiri tone po hektaru ima gubitak, a zaradu može da očekuju samo oni poljoprivrednici koji imaju više od četiri i pet tona po hektaru.

Otkupna cena
Prema rečima Zorana Pralice, predsednika Unije pekara Srbije, nema još neke posebne naznake, ni od otkupljivača, a ni od proizvođača koja bi tačno bila cena otkupa pšenice i čime bi oni bili zadovoljni.

- Tu je bitan odnos ponude i tražnje, koliko ima zaliha i kakav je kvalitet - kaže Pralica. - Tek posle prvih otkosa znaćemo na čemu smo. Zasigurno će kvalitet odrediti i cenu. A, pšenicu čija će žetva tek biti, kroz brašno može da se očekuje tek krajem avgusta.