Tema - Srbija

SB: do 2050. godine količina otpada će porasti za 70 odsto

Trenutno u Evropi postoji više od 450 ovakvih postrojenja, a instalirani kapacitet obnovljive energije iz komunalnog otpada u Evropi premašuje 5.300 megavata. Nemačka je najveći proizvođač sa oko 1.091 megavat instaliranog kapaciteta, dok zemlje poput Finske i Švedske imaju više od 60 odsto i Norveške 50 procenata i najveći udeo svog otpada pretvaraju u energiju. Sva ova postrojenja u EU podležu strogim direktivama o industrijskim emisijama i koriste napredne sisteme za prečišćavanje dimnih gasova.

Kako se čulo na forumu „Otpad bogatstvo koje bacamo”, u organizaciji portala „Energije Balkana”, kada se priča o beogradskim parametrima, količine otpada značajno rastu. Danas se u Vinču doprema 36 odsto više otpada nego što je bilo predviđeno po ugovoru. Sav taj otpad se zbrinjava, ali je nesreća u tome što, umesto da se smanjuje deponovanje na sanitarnu deponiju, ono se gotovo dupliralo.

– Mi svakog dana pravimo otpad, ogulimo pomorandžu, bacimo u kantu, zgužvamo limenku, bacimo u kantu, papirnu staklenu, plastičnu ambalažu, sve to bacimo. To bogatstvo koje mi bacimo, globalno se procenjuje da vredi 10 triliona dolara. A uništavanje tog bogatstva košta. Plaćamo da se to uništi, spali ili odlaže. Godišnje svet generiše 2,24 milijarde tona čvrstog komunalnog otpada. Samo se 13,5 odsto reciklira – kaže Vladimir Milovanović, direktor „Beo čista energija”, koja je u protekle dve grejne sezone uspešno snabdevala „Beogradske elektrane” toplotnom energijom dobijenom iz otpada.

Svetska banka procenjuje da će do 2050. godine ukupna količina otpada porasti za 70 odsto. To i nas čeka, a troškovi upravljanja će se povećati do 640 milijardi dolara na godišnjom nivou.

Jedna trećina proizvedene hrane u čitavom svetu, od 1,3 milijarde tona se baci. Dok 673 miliona ljudi gladuje, 2,3 milijarde ljudi ima jedan ili jedan i po obrok dnevno. Jedna tona običnih mobilnih odbačenih aparata, uređaja, sadrži 100 puta više zlata nego jedna tona rude iz koje zlato može da se izvadi. Čak 62 miliona tona elektronskog otpada je proizvedeno u 2022. godine u svetu. Samo je 22 odsto reciklirano. Sirovine koje se mogu izdvojiti iz e-otpada vrede 57 milijardi dolara godišnje.

– Ovo su globalne cifre. Mi ove podatke nemamo svedene za Srbiju. Ali, svi ovi globalni podaci vrede procentualno i ovde. Jeftinije je poseći novo drvo za proizvodnju papira, nego reciklirati stari papir. Jeftinije je ispumpati novu naftu za proizvodnju plastike, nego oprati i ponovo upotrebiti stakleno. A 14 odsto ispumpane sirove nafte se koristi za proizvodnju plastike – kaže on.

Vlade država, istakao je on na ovom skupu, subvencionišu eksploataciju, rudarstvo, seču šuma, bušenje, ali retko subvencionišu skupljanje, sortiranje i reciklažu otpada, što je i kod nas ukinuto početkom godine. Iako je to bilo u relativno malom obimu, ali značajno i za Srbiju i za grad Beograd.

On kaže da je uspostavljenje sistematskog tretmana otpada pre odlaganja najbolja mera upravljanja otpadom. Ali koliko ima vrsta otpada, toliko i sistemskih tretmana treba da se napravi.

– Prvi korak u Vinči je već napravljen izgradnjom postrojenja koji omogućava sanitarno odlaganje otpada i termički tretman otpada u termoelektrani-toplani. Sagorevanje otpada u termoelektrani-toplani „Vinča” je potpuno kontrolisano, na visokim temperaturama i opremljeno efikasnim sistemom za prečišćavanje dimnih gasova. Od prvog puštanja u rad pa do danas ne da nismo prekoračili dozvoljene emisije štetnih gasova nego smo u mnogim tim parametrima znatno ispod dozvoljenih emisija. Drugim rečima, sve što je urađeno tamo, i toplana, i nova sanitarna deponija, i postrojenje za reciklažu građevinskog opada već je značajno popravilo ekološku situaciju. U okolini „Vinča”, ali indirektno i celom Beogradu – kaže Milovanović.

Jedino je Kina, koja radi po svojim standardima, izgradila ogroman broj elektrana na komunalni otpad, zabranila uvoz, koji je ranije završavao u ovoj zemlji. U Kini i sada imaju postrojenja, koja su specijalizovana za energetsko iskorišćenje starog otpada.