Tema - Srbija

Šest firmi svake godine dobija novac od države

U poslednje tri godine Fond za razvoj odobrio je ukupno 54,5 milijardi dinara kredita, od čega su zajmoprimci do sada iskoristili skoro 39,4 milijarde.

Među hiljadama firmi i preduzetnika kojima je od 2010. do kraja 2012. Fond odobrio kredite, izdvaja se mala grupa od 37 onih koji su u bar dve od tri prethodne godine dobili pozitivan odgovor na svoj kreditni zahtev. Među njima, na kratkom spisku od samo šest imena, nalaze se kompanije kojima je Fond u sve tri prethodne godine poklonio poverenje.

Na prvom mestu tu je WEG tehnolodži, firma koja se bavi sklapanjem kućne tehnike poreklom sa Dalekog istoka u Srbiji. Ta firma je prvo 2010. dobila kredit od 280 miliona dinara za modernizaciju kapaciteta za finalizaciju televizora, usisivača i klima-uređaja, od čega je do sada iskoristila 90 miliona. Kredit je dobijen uz položenu hipoteku. Naredne godine WEG dobija i troši još 150 miliona dinara za trajna obrtna sredstva radi modernizacije kapaciteta za iste kategorije uređaja za koje je uzeo kredit i prošle godine. Naredne, 2012. godine WEG dobija još jedan kredit od Fonda za razvoj od 200 miliona dinara za trajna obrtna sredstva za identične namene kao i u prethodna dva slučaja, ali do sada nije povukao sredstva po ovom zajmu.

Novac je u sve tri prethodne godine dobijala i Beohemija Željka Žunića. Prvo je 2010. primila 80 miliona dinara od Fonda za razvoj za povremena obrtna sredstva za proizvodnju hemijskih proizvoda i novac je uz položenu garanciju iskoristila. Naredne godine Beohemija dobija još 100 miliona dinara, ovog puta radi proizvodnje kozmetičkih proizvoda, da bi u 2012. dobila još dva kredita od 60 i 40 miliona dinara kao obrtna sredstva za proizvodnju lične higijene. Uz to, firma Beohemija - Inhem u vlasništvu Beohemije te godine je dobila dodatnih 70 miliona dinara radi proizvodnje deterdženata i sapuna.

Sredstva Fonda za razvoj svake godine koristi i Fudlend, proizvođač poznatih džemova Bakina tajna, koji je 2010. dobio 30 miliona dinara (od čega je iskoristio 28,8) za izgradnju i opremanje pogona za proizvodnju hrane. Naredne godine firma je uzela još 70 miliona dinara za investiciju u proizvodno-skladišni prostor sa hladnjačom, a prošle godine još dva kredita, od kojih prvi od 83,52 miliona dinara za završetak skladišnog prostora nije iskoristila, dok drugi od 45 miliona dinara za završetak objekta jeste.

Nameštaj Tahirović je još jedna od kompanija koje redovno koriste novac Fonda radi unapređivanja svog poslovanja, pa je tako ova firma dobila prvo 43 miliona dinara za proizvodnju i izvoz tapaciranog nameštaja, pa zatim 2011. još 40 miliona dinara za iste namene i posle toga još 100 miliona dinara za završetak građevinskih objekata i nabavku opreme. Za sve ove kredite Tahirović je garantovao hipotekama. Prošle godine, ovoj firmi je odobreno i novih 40 miliona dinara, ali taj novac još nije povukla.

Firma Energo-zelena iz Inđije je prvo dobila kredit za izgradnju i opremanje fabrike za neškodljivo uklanjanje stočnog otpada, ali odobrenih 400 miliona dinara nije povlačila. Naredne godine Energo-zelena uspeva da obezbedi bankarsku garanciju i dobija novi kredit od 300 miliona dinara za istu namenu, koji ovog puta koristi u celosti. Prošle godine ova firma ponovo traži zajam i dobija 100 miliona dinara, koje do sada nije koristila.

Na kraju, spisak zatvara preduzeće Pigfarm iz Banatske Subotice. Ta kompanija je 2010. dobila 35 miliona dinara za izgradnju i opremanje klanice, a 2011. dodatnih 25 miliona dinara za isti posao. Konačno, 2012. Pigfarm je uzeo još jedan zajam od 21 milion dinara kako bi kupio kombi, traktor i drugu opremu potrebnu za rad.