Tema - Srbija

Sjaj i beda srpske tekstilne industrije

Tekstilna industrija Srbije nekada je zapošljavala preko 250 hiljada radnika. Garderoba šivena u Srbiji nosila se širom sveta. Godišnji izvoz je vredeo više od pet milijardi dolara. Od fabrika kao što su "Kluz", "Beko", "Prvi maj" Pirot, TIZ "Zemun", "Zelengora", ostala su samo imena, kao podsećanje na vreme kada je tekstilna industrija Srbije imala zlatno doba.

Srbija je tkala, kreirala i šila gotovo za čitav svet. U našoj zemlji nekada je radilo preko stotinu tekstilnih fabrika. Kolekcije su pripremane i godinu dana unapred, a količine se merile stotinama hiljada artikala.

"Kada kažem stotinu hiljada komada, prvenstveno mislim na rusko tržište gde je, recimo, jedan džemper rađen u tri boje. Zapadno tržište tipa "Mejsis" i "Sirs" su i danas poznati, a za njih su radili "Kluz" i "Beko", ja sada ne mogu da kažem tačne količine", kaže modni kreator "Mone" Ana Leković.

Naše velike fabrike tekstila nekada su imale i precizno definisano tržište.

"Uvek smo težili da apsolutno znamo za koga radimo. Što je naš direktor govorio – adresa kupca. To bi značilo zemlja, za koji uzrast, za koji nivo. Ako radite za Francusku, nije isto ako radite za "Lafajet", "Prizinik" ili "Takti". Postoje nivoi za kataloške kuće kao i "Trua Suiše" gde smo i odlazili, pratili i njihov razvoj. I ta kuća je jedna od najpoznatijih kataloških kuća", priča dizajner tekstila i odeće Gordana Ćirić Krstić.

Trgovačke firme poput "Centrotekstila", imale su predstavništva u svetu i ostvarivale izvoz preko milijardu i po dolara godišnje.

"To je bio značajan jugoslovenski izvoz u okviru Jugoslavije. Srbija je imala najveći deo, preko pedeset posto. Hajde da kažemo, tu negde između pedeset i šezdeset posto proizvoda bilo je iz Srbije", podseća Vladimir Lazić, bivši direktor "Centrotekstila".

Za takav uspeh prednost Srbije je bila geografska, zatim kvalitetna radna snaga, ali i tradicija u proizvodnji tekstila.

"Cela pozamaterija koje su nekada proizvodile naše fabrike danas se uvozi. Postava, recimo, koju je radila "Viskoza Loznica" i nekada je opsluživala celo srpsko tržište i jugoslovensko, a sada ne radi. Znači, u vreme tranzicije potpuno je uništena, mogu reći, tekstilna industrija. Danas nas je jako malo. Ja mislim da nas ima oko desetak hiljada zaposlenih radnika, a priznaćete da je to strašno u odnosu na sto pedeset hiljada", ističe Nada Momirović iz modne kuće "Mona".

Siva ekonomija, uvoz, poreska opterećenja, nedostatak stručne radne snage, samo je deo muka današnje tekstilne industrije u Srbiji.

"Posle 2000. godine imali smo kriminalnu privatizaciju i uništili smo i ono malo što nam je ostalo što je bilo dobro. Onda su nam došli Kinezi i došla je roba i siva ekonomija sa Dalekog istoka, ali i uvoz po nerealno niskim cenama koji danas najviše muči tekstilnu industriju", smatra Milorad Vasiljević iz Privredne komore Srbije.

Prema istraživanjima koje su uradili NALED, USAD i Inženjerska komora Srbije, samo u toj oblasti budžet Srbije godišnje izgubi oko 800 milona evra.