Tema - Srbija

Šta će bankar prećutati u vezi sa štednjom

Samo dobrim poznavanjem uslova štednje u poslovnim bankama građani mogu izabrati najbolju ponudu za sebe.

Zakonom je dato pravo svakom klijentu banke da bude potpuno informisan o uslovima poslovanja, te je uvek potrebno ovo pravo i iskoristiti. Zarada po učinku ili broju prodatih proizvoda, targetirani broj novih klijenata i slični uslovi koje poslovne banke postavljaju pred svoje zaposlene, dovode do toga da i sami službenici koji komuniciraju sa klijentima „zaborave” da prenesu sve informacije o uslovima poslovanja sa određenom bankom.

Portal Kamatica.com identifikovao je sedam najčešćih stvari koje službenici banaka neće reći klijentu ili će ga nedovoljno informisati o njima, kako bi ga privukli da štednju položi baš u njihovoj banci. Slede neki od osnovnih „trikova” koji se koriste u bankarskom poslovanju i na koje treba obratiti pažnju pri izboru banke u kojoj ćete štedeti. Izbor banke na bazi pronalaženja najbolje kombinacije uslova, prava i obaveza korisnika može doneti osetno veće prinose na uložena sredstva, posebno ukoliko su u pitanju veće sume novca koji se oročava.

1. Ukoliko u roku od nekoliko dana posle isteka oročenja novca isti ne podignete ili reoročite na drugi rok, banka vrši automatsko reoročavanje sredstava na isti rok

Sve banke automatski reoročavaju sredstava na isti rok po isteku oročenja i „nereagovanja vlasnika sredstava”.

Ukoliko klijent nema informacije o ovom pravilu u bankarskom poslovanju, moglo bi doći do neprijatnosti u smislu nepotpune raspoloživosti sredstava do isteka sledećeg oročenja, promene kamatne stope i neobaveštavanja klijenta o tome i sl. Naime, ukoliko u predviđenom roku posle isteka oročenja klijent ne poseti poslovnicu i ne da instrukcije o daljem postupanju sa sredstvima, u narednom periodu ona će mu biti raspoloživa samo po posebnoj proceduri razoročavanja sredstava ili nakon isteka novog perioda oročenja. Ovaj problem se uvećava kod dugoročno oročenih sredstava, gde je period obnovljenog oročenja duži od godinu dana. Uz to, poslovna banka obnavljanje oročenja radi po trenutno važećim uslovima, što znači da može doći do promene obračunavane kamatne stope bez da klijent o tome direktno bude obavešten.

2. O promeni kamatne stope vas nećemo obavestiti direktno

Banke su u obavezi da u periodu oročenja obaveste klijenta ukoliko je došlo do promene kamatne stope na položene depozite. Međutim, banke često obaveštavaju klijente preko sredstava javnog informisanja, tj. indirektno, pa takva informacija do mnogih klijenata i ne dođe. U slučaju automatskog reoročenja, poslovne banke obnavljaju oročenja po trenutnim uslovima, koji mogu biti drugačiji od onih kada je klijent prvi put oročio sredstava. I u ovom slučaju klijent ostaje neobavešten o promenama.

3. Celokupna štednja vam nije dostupna u svakom trenutku

Mali broj korisnika bankarskih usluga zna da je gotov novac dostupan samo u okvirima limita blagajne ukoliko se ne najavi povlačenje sredstava sa računa.

Kod oročenih sredstava, situacija je jasna – sredstva su potpuno dostupna tek posle isteka oročenja, ali samo u ograničenom periodu – do sledećeg automatskog reoročavanja. Kada su u pitanju sredstva položena na štednju po viđenju (avista depoziti), dostupnost je potpuna, ali samo u iznosima koji su u okviru raspoloživih sredstava blagajne. Nije redak slučaj da klijent koji nije najavio povlačenje depozita ne može povući više od dve-tri hiljade evra.

Za povlačenje većih iznosa neophodna je najava službeniku poslovne banke. Uglavnom se zahteva da dan ili dva pre nego što namerava da povuče sredstva, klijent najavi istu, kako bi se gotov novac pripremio u poslovnici banke.

4. Povoljnije vam je da podignete novac u valuti, a potom ga razmenite u menjačnici

Često pitanje bankarskog službenika pri povlačenju sredstava sa deviznih računa je da li klijent želi novac u stranoj valuti ili u dinarima. Budući da se sredstva sa devizne štednje često koriste za kupovine u dinarima, čest odgovor klijenta je „u dinarima”. Na ovaj način banka će otkupiti devizna sredstva od klijenta i isplatiti dinare, a time ostvariti korist za sebe koju klijent nije ni primetio.

Uobičajeno lokalne menjačnice nude povoljnije kurseve za konverziju valuta od poslovnih banaka. Mnogo isplativije za klijenta banke je da bude isplaćen u konvertibilnoj valuti, a da ih potom konvertuju u dinare po kursu koji smatra povoljnijim. Time mu se otvara mnogo veći izbor ponuda menjačnica i ostalih banaka koje svakodnevno formiraju kurseve i koji mogu biti znatno povoljniji od kursa koji važi u banci gde ima otvorenu štednju.

5. Kamatna stopa na štednju se umanjuje za obračunat porez

Poslovne banke u svojim ponudama kamatnih stopa na štednju građana ističu bruto kamatne stope, kako bi privukle klijente „većim brojevima”. Zakonima je definisano da se na ostvarenu kamatu plaća 10 odsto poreza koji pada na teret građana i koji umanjuje ostvarenu kamatu na deviznu štednju. Zbog toga će kamatna stopa od, na primer,pet odsto značiti 4,5 odsto prinosa za klijenta koji ima deviznu štednju.

Retki su službenici banaka koji će vam naglasiti da će sredstva koja ostvarujete po osnovu obračunate kamatne stope biti umanjena za ovaj porez. Čak se i u obračunima koje dobijate na početku oročenja ne ističe obaveza plaćanja ovog poreza kroz umanjenje očekivane ostvarene kamatne stope.

Važno je napomenuti da dinarska štednja ne podleže oporezivanju, te da u ovom slučaju poslovne banke istaknute očekivane kamate isplaćuju u celosti klijentu koji štedi u dinarima.

6. Kamatna stopa na vaša sredstva nije ista kao na reklami

Stepenasta štednja, rastuća štednja i slični novi proizvodi u ponudi banaka za građane promovišu natprosečne kamatne stope na štednju u dinarima i stranim valutama, koje se na kraju pretvore u ispotprosečne. Kao dodatna pogodnost promoviše se i mogućnost ranijeg razoročavanja sredstava, ali se ne pominje da u tom slučaju kamata postaje daleko niža od prosečne.

Ovakvi proizvodi podrazumevaju obračun različitih visina kamatnih stopa tokom trajanja oročenja. Tako na primer za dvanaestomesečnu štednju, koja se promoviše u reklamama sa kamatnom stopom do osam odsto, obračunava se dva odsto u prva tri meseca, četiri odsto u druga tri meseca, šest odsto u trećem kvartalu i osam odsto u poslednjem kvartalu oročenja. Ponderisanjem navedenih kamata dobije se prosečna kamatna stopa od pet odsto i to samo u slučaju da ulog ostane aktivan svih 12 meseci. U svakom drugom slučaju kamata je čak i niža od pet odsto. Ukoliko biste sredstva povukli posle šest meseci, kamatna stopa bi bila tek oko tri odsto.

7. Zatvaranje računa štednje se naplaćuje

Neke banke po tarifniku naplaćuje naknadu za zatvaranje računa štednje. Naknada za zatvaranje iznosi uglavnom između 100 i 300 dinara. Ne samo da pojedine banke ne obaveštavaju klijente unapred o postojanju ove naknade, već im često naknadu naplate bez njihovog znanja – umanjenjem ostvarene kamate.

Najčešći primer nekorektnog ponašanja poslovnih banaka prisutan je kod zatvaranja računa oročene štednje. Često klijenti po isteku roka oročenja odluče da ili povuku sredstva ili promene rok oročenja, što automatski povlači potrebu za zatvaranjem računa na kome je novac bio položen u prethodnom periodu oročenja. Budući da je ostvarena određena kamata po oročenju, bankarski službenici često je umanjuju radi naplate naknade za zatvaranje računa, a da o tome samo površno informišu ili čak i ne informišu klijenta, već mu samo u sklopu „dokumentacije” na potpis daju izveštaj o naplaćenoj naknadi.

Narodna banka Srbije je Predlogom zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga definisala da poslovne banke nemaju pravo na naplatu naknade za zatvaranje računa, te bi ovaj problem mogao biti rešen stupanjem zakona na snagu.