Tema - Srbija

Starci rade, mladi na birou

Svakim danom penzija je srpskom radniku sve dalja, a dok njemu ne stigne prvi ček, male su šanse da mlađi kolega bude izbrisan sa liste nezaposlenih. Dok jednima kraj radnog veka stalno „izmiče“ sa najavljenim podizanjem granice za odlazak u penziju, drugi bi te godine mogli sačekati na birou - tragajući za prvim poslom.

Od oko 800.000 nezaposlenih, svoju prvu šansu traži čak 271.086 ljudi, a svaki drugi od njih ima manje od 30 godina.

Ako se usvoji jedan od predloga, da žene odlaze u penziju sa 63 godine, a muškarci sa 67 godina, u penzionerskim danima ćemo „uživati“ čak četiri godine manje od stanovnika EU. Životni vek muškaraca u Srbiji je oko 71 godinu, dok žene u našoj zemlji prosečno žive oko 76 godina. To bi značilo da bi čovek koji radi do 67. godine u penziji bio svega četiri, dok je kod žena situacija malo bolja, pa bi njihov penzionerski „staž“ trajao oko devet godina.

Stručnjaci smatraju da nema mnogo koristi od produžavanja radnog staža, jer su pred penziju ljudi manje motivisani da rade, niža im je produktivnost, a ponestaju im i ideje. Ipak, ne misle da bi njihovo ranije penzionisanje rešilo problem sve većeg broja mladih na birou.

- Nije u pitanju samo smena generacija, već što se ne otvaraju nova radna mesta na kojim bi bili angažovani mladi - smatra ekonomista Aleksandar Stevanović.

- Nije pravedno da ljudi rade do 67. godine, jer je prosečan životni vek u Srbiji 73 godine. Treba sprečiti prevremeno penzionisanje i lažne invalidske penzije, a nije potrebno da se radni vek produžava, jer se time ne postiže pravi efekat.

Nada Novaković, naučni saradnik Instituta društvenih nauka u Beogradu, navodi da je opšta stopa nezaposlenosti u Srbiji nekoliko puta viša nego u članicama EU i podseća da je svaka druga osoba od 19. do 24. godine bez posla.

- Nezaposlenost bi bila i veća da veliki broj mladih nije napustio zemlju - smatra Novakovićeva.

- Najobrazovaniji među njima i danas su spremni da to učine, jer ovde ne vide perspektivu. Izmene radnog zakonodavstva ne idu u prilog mladim generacijama. Naprotiv, one unose još veću nesigurnost posla, zarade i materijalnog položaja. Stoga oni traže posao sve duže.

Naša sagovornica ističe da se društvima u tranziciji nameću novi zakoni o radu i o penzijskom sistemu, koji su slični u celom regionu.

- Osnovna rešenja su nastala pod pritiskom MMF i Svetske banke. Na taj način se zemlje direktno ucenjuju, u ime dobijanja novih kredita i vraćanja starih - priča Nada Novanović.

- Njih ne interesuje naš razvoj, a domaće institucije o tome ne vode veliku brigu. Mladi su žrtvovane generacije, jer neće imati priliku da se ostvare na poslu, u porodici i društvu.

Na drugom kraju starosne piramide su građani koji su pred penzijom ili je već imaju. Najavljene reforme zakona o PIO odnose se i na njih.

- Odlaziće u penziju pod nepovoljnijim uslovima, a onima koji su je dočekali sigurno će biti manja, uprkos svim reformama - smatra Novakovićeva.

- Pomeranje starosne granice za odlazak u penziju naneće štetu i starijim radnicima, posebno ženama. Neselektivna rešenja, koja povlašćuju čitave kategorije zaposlenih u državnim službama, poput MUP-a, unose nove nepravde unutar svake generacije. Pomeranje granice radnog staža naviše dodatno opterećuje radnike najtežih zanimanja, rudare, tekstilce...

Teško bez iskustva

Mladi ljudi, bez radnog iskustva, imaju problema prilikom zapošljavanja bez obzira na to u kojoj delatnosti traže posao, jer poslodavci uglavnom traže radno iskustvo - kažu u NSZ.

- Najteže do posla dolaze svi oni kojima se uz diplomu obavezno traži i položen stručni ili državni ispit, licence, a to su lekari, mašinci, građevinci, elektroinženjeri, bezbednjaci...

Evropa ne radi drastično

Kod nas je niska stopa aktivnosti i zaposlenosti stanovništva i za trećinu je niža od proseka EU - napominje Nada Novaković.

- Nizak privredni rast je posledica mnogih faktora, ali je o tome najvažnije odluke donosila vladajuća politička elita i kapitalistička klasa. Oni to čini i sada, sasvim neopravdanim argumentom da se penzije sve duže primaju. Istina je da smo i po tome daleko iza zemalja EU. Drugi argument je produžen životni vek. On je u Evropi dostigao daleko viši nivo, a kod nas je zbog ratova i tranzicije čak i skraćen. Najbogatije i najrazvijenije zemlje EU ne uvode tako drastične izmene u radno i penzijsko osiguranje. Ako to i čine, onda je period prilagođavanja makar deset godina duži, kao u Nemačkoj ili Francuskoj.