Tema - Srbija

Štedimo u evrima, a zadužujemo se u dinarima

U našem bankarskom sistemu postoji jedna čudnovatost koja bi se mogla naći u onoj čuvenoj rubrici – verovali ili ne, ali sve je istina. A istina je da građani Srbije čak u 99 odsto slučajeva štede novac u devizama, a da gotovo u istom procentu uzimaju gotovinske kredite isključivo u dinarima. Otkud to?

Tajne, naravno, nema. U pitanju je računica kojoj je veoma doprinela Narodna banka Srbije. Bilo je dovoljno da radi veće dinarizacije, odnosno većeg učešća dinara u našem, inače, visoko evroizovanom sistemu, za svaki kredit indeksiran u evrima uvede obavezan depozit od 30 odsto vrednosti zajma.

Samo tim potezom centralna banka je praktično „ukinula” devizne keš kredite isplaćene u dinarima, ali kao dug pretvorene evre. Za tili čas naši ljudi su se preračunali i otkrili da im je povoljnije, pitanje i da li jevtinije, da se manu depozita i devizne klauzule i listom krenu da uzimaju dinarske zajmove čije su kamate poprilične za naše uslove.

U najpovoljnijoj varijanti zaduživanja, oko 18 pa sve do 24 odsto. Veoma često ta nominalna kamatna stopa naraste još za nekoliko procentnih poena dok je banka ne iskaže kao efektivnu cenu zajma. Uprkos niskoj inflaciji, koja je jedva dva procenta godišnje, kamate na dinarske zajmove i dalje su gotovo zelenaške.

Deklarativno bankari će javno reći da su se stekli mnogi uslovi da kamate na dinarske zajmove idu dole, ali to se u praksi još ne dešava.

Već duže vreme kamate na evrokredite znatno manje su od dinarskih, pa uprkos tome što postoji rizik od promene kursa, može da se nađe rezon u uzimanju baš ovakvih zajmova. Osim toga, u vreme meseca štednje banke se nisu utrkivale da privuku klijente nižim kamatama.

Kao po komandi na oročenu štednju do godinu dana davale su kamatu oko 1,5 odsto. Otuda i pitanje da li je došlo vreme da banke, kad već na niskom nivou drže kamatu na oročene evre, smanje kamatu i na devizne zajmove.

U ponudi banaka može da se nađe evrozajam s kamatom od sedam pa sve do 15 odsto godišnje. Pitanje je šta je isplativije. To svako od budućih dužnika mora da izračuna. Uzeti zajam s kamatom od sedam u deviznom znaku ili dinarski s cenom od 18 ili 24 odsto?

Pri tom treba uzeti u obzir i rast kursa dinara u odnosu na evro od 4,3 procenta za godinu dana, kako pokazuju podaci centralne banke.

Međutim, kada se detaljnije pogledaju uslovi, odnosno stvarna cena takvog zajma vidi se da je efektivna kamatna stopa kod kredita indeksiranog u evrima više nego dvostruko veća od nominalne. Šta je razlog da stvarna cena zajma, koje su banke na svojim sajtovima klijentima pojasnile kao „troškove koji padaju na teret korisnika, poznati su u trenutku oglašavanja i ulaze u obračun efektivne kamatne stope”, budu tako veliki?

U Komercijalnoj banci na sajtu je navedeno, u akcijskoj ponudi, da je na pomenute zajmove nominalna kamatna stopa sedam, a efektivna 17 odsto. Van akcijske ponude na iste kredite kamata je 11,95, a efektivna 26,99 što je više nego dvostruko. Šta je sve uračunato pa je na kraju efektivna kamatna stopa tako visoka?

U ovoj banci odgovaraju da visina aktivnih kamata banaka nije jednoznačno određena visinom pasivnih kamata, a još manje jednim njenim, istina bitnim, segmentom – kamatom na štednju.

– Te kamate zavise od mnogo faktora, među kojima su kreditni rizik, ponderisana cena ukupnih izvora finansiranja, stopa NPL-a (procenat loših plasmana), kreditni rejting zemlje, visina referentne kamatne stope NBS, ekonomski ambijent, tražnja za kreditima, kreditni potencijal i sposobnost klijenata da kredite vrate..., tako da nije realno očekivati da čim padnu kamate na štednju, automatski i jednoznačno padnu i kamate na kredite. Način obračuna efektivne kamatne stope propisala je NBS i obavezujući je za sve banke. Efektivna kamatna stopa predstavlja ukupnu cenu kredita, te stoga na njenu visinu osim nominalne cene utiču i rok otplate kredita, visina depozita, visina naknada i troškova koje klijent plaća prilikom odobrenja kredita (troškovi povlačenja izveštaja kreditnog biroa, troškovi izdavanja menica, naknada za obradu zahteva i drugo) – navode u Komercijalnoj banci.

U konkretnom slučaju, reč je o kreditu sa valutnom klauzulom, koji podrazumeva obavezu polaganja deviznog depozita u visini od 30 odsto od iznosa kredita, koji znatno utiče na visinu efektivne kamatne stope. Iako je, kažu u Komercijalnoj banci, velika razlika između nominalne i efektivne kamatne stope, jednostavnim poređenjem, može se videti da je ta ponuda još uvek najkonkurentnija.