Tema - Srbija

Štednja u dinarima rizična, ali se isplati

Nedavni izveštaj NBS pokazuje da je od 2001. do danas štednja u dinarima bila mnogo isplativija od polaganja depozita u evrima, uprkos velikom kolebanju kursa.

U Nedelji štednje najveće kamatne stope na evre na godinu dana kretale su se do osam odsto, a na dinare do 18 odsto.

Ipak, većina građana i dalje sumnja da će se računica NBS ponoviti u narednom periodu, pa se opredeljuje za štednju deviza, uprkos činjenici da tek kurs od 170 dinara za evro čini da se štednja u dinarima ne isplati.

Tu je i porez od 10 odsto na štednju u evrima koji se ne plaća na zaradu od depozita u domaćoj valuti. Zbog pada dinara i velike stope inflacije štednja u evrima bila je isplativija samo u vreme najveće krize krajem 2008. i početkom 2009.

Devizna štednja iznosi 6,27 milijardi evra (20 puta više nego pre devet godina), dok je dinarska 117 miliona evra (od 2001. uvećala se 7,5 puta). Kamata na oročene evre u poslednjih deset godina kretala se od pet do 7,5 odsto, dok se na dinare prosečna stopa kretala oko 12 odsto.

Prema računici centralne banke, građanin bi na 1.000 evra, uloženih u dinarima januara 2001. godine, u aprilu ove dobio 2.816 evra, dok bi na 1.000 evra uloženih u evrima za isto vreme dobio svega 1.747 evra.
 
I u bankama su poslušali preporuke NBS i krenuli sa stimulativnim kamatama na dinare.

- Dinarska štednja je jedan od preduslova nastavka procesa dinarizacije i smanjenja zavisnosti od stranih valuta, pa će Sosijete ženeral u narednom periodu kreirati i druge štedne proizvode u dinarima, koji će biti atraktivni za klijente obezbeđujući još jaču zaštitu položenih sredstava – kaže Miroslav Rebić iz Sosijete Ženeral banke.
 
U NLB banci su čak vezali kamatne stope za referentnu kamatu NBS.

- Dok god referentna kamata bude ekonomska kategorija štednja u dinarima će se isplatiti. To znači, kad skoči referentna kamata skakaće i stopa na štednju u dinarima – kaže Zoran Trpovski iz NLB banke.