Tema - Srbija

"Štek" kod građana jači od državne kase

Građani Srbije u “šteku” imaju gotovo 13 milijardi evra! Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), u bankama stanovništvo “čuva” 8,88 milijardi evra, a ekonomisti procenjuju da kod kuće, u “slamaricama”, imaju još od tri i po do četiri milijarde evra.

Građani su, tako, barem kroz brojke gledano, bogatiji od svoje države, s obzirom na to da Srbija raspolaže sa 9,6 milijardi evra deviznih rezervi. Od toga, jedan deo - 1,6 milijardi evra, “vlasništvo” je poslovnih bankaka, a u trezorima centralne banke nalazi se državnih osam milijardi evra.

- Na kraju jula ukupne devizne rezerve su iznosile 9,60 milijardi evra, što je povećanje za 314,5 miliona evra u odnosu na kraj juna - navodi NBS.

- Rast deviznih rezervi centralne banke iz juna nastavljen je i u julu, pri čemu se gotovo celo prošlomesečno povećanje pripisuje intervencijama NBS, koja je na deviznom tržištu kupila 355 miliona evra.

Neto devizne rezerve (ukupne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju jula iznosile su osam milijardi evra i bile su veće za 352 miliona evra u odnosu na prethodni mesec. Povećanje i bruto i neto deviznih rezervi naročito je značajno uzimajući u obzir činjenicu da je ostvareno u ambijentu i dalje prisutnih turbulencija na međunarodnim finansijskim tržištima.

Prema istraživanju Erste banke, oko 40 odsto građana Srbije mesečno štedi između 2.000 i 6.000 dinara, pri čemu bi im 10 odsto veći mesečni prihodi bili motiv za štednju, ali 37 odsto građana i dalje radije drži novac kod kuće ili u sefu nego u banci. Štediše u Srbiji prosečno mesečno izdvajaju 4.227 dinara za depozite u bankama, pri čemu njih 37 odsto izdvaja od 2.000 do 6.000 dinara.

U anketi je ispitanicima hipotetički ponuđeno da rasporede 30.000 dinara. Njih oko 62 odsto odgovorilo je da bi taj novac stavilo u banku na štednju po viđenju, dok bi se jedna petina ispitanika opredelila za “slamaricu”.

Na pitanje o izvesnosti investiranja novca, umesto stavljanja na štednju, svega četiri odsto anketiranih se izrazilo pozitivno o ulaganju u hartije od vrednosti, a neopredeljeno je bilo njih 55 odsto. U anketi je 90 odsto ispitanika pokazalo konzervativni stav po pitanju investicije viška novca i radije bi se opredelilo za štednju, a njih 61 odsto je odgovorilo da bi štedelo ukoliko bi imalo 10 odsto više prihoda mesečno. Oko 30 odsto anketiranih smatra da je za edukaciju o finansijskoj pismenosti odgovorna Vlada, dok 20 odsto misli da su to banke.

- Više od 46 odsto anketiranih vidi štednju kao veoma važnu, pri čemu joj žene pridaju veću važnost od muškaraca - ukazano je u istraživanju.

- U anketi je ispitanicima hipotetički ponuđeno da rasporede 30.000 dinara. Njih oko 62 odsto je odgovorilo da bi taj novac stavilo u banku na štednju po viđenju, dok bi se jedna petina opredelila za “slamaricu”.

Prema podacima Narodne banke Srbije za jun, štednja u devizama vredela je 1.048 milijardi dinara, dok je u domaćoj valuti iznosila 47,6 milijardi dinara. Od ukupnih depozita u devizama, suma vredna 287,49 milijardi dinara oročena je na duži rok, a 760,63 milijarde dinara na kratak rok. U istom mesecu, u domaćoj valuti je na kratkoročnoj štednji bilo 37,23 milijarde dinara, a 10,42 milijarde dinara je činila dugoročna dinarska štednja.

Građani Srbije, bez obzira na dugotrajne udare krize, više štede nego što se zadužuju. Tako su za 11 godina u banke položili više od 8,8 milijardi evra, a uzeli oko šest milijardi evra kredita. To je trend u poslednjoj deceniji koji je vrlo sličan onome koji postoji u zemljama Evropske unije i nekim državama u regionu, samo što su brojke u zapadnim državama u odnosu na naše mnogo veće.

Ne treba zaboraviti da svake godine u zemlju uđe oko 3,2 milijarde evra doznaka iz inostranstva koje se ili stave u banke ili u “slamarice”. Naravno, dobar deo toga se i potroši.

Ulozi

Zlatna godina za bankare bila je 2007, kada su im građani poverili 4,9 milijardi evra depozita, a uzeli 700 miliona evra kredita manje. Od 2011. godine, kada je štednja narasla na 6,7 milijardi evra za zajmove na 5,6 milijardi evra, nastupa period laganog porasta i za uloge i za pozajmice.