Tema - Srbija

Strah preusmerava turiste na nove destinacije

Odluku o tome, gde će putovati ove godine, milioni turista širom sveta donose svakog dana. Na krajnji odabir destinacije, pored ličnih želja i interesovanja, utiču i brojni drugi faktori, na koje često same zemlje – destinacije ne mogu uticati.

Svedoci smo da poslednjih nekoliko godina, promene na geopolitičkom planu i te kako utiču na privrede mnogih zemalja, pogotovo na turizam. Učestali teroristički napadi, državni prevrati, pobune i nemiri, uticali su na to da se milioni turista preusmeravaju na mirnije destinacije. Pitanje bezbednosti postaje glavni problem globalnog turizma.

Međutim, treba napomenuti da poslednjih trideset godina, uprkos svim problemima, ništa nije uspelo da zaustavi priliv turista. Jedini pad turističkih poseta na svetskom nivou zabeležen je 2009. godine, usled svetske ekonomske krize. Nakon toga, globalni turizam beleži oporavak, a predviđa se da će do 2030. godine broj turista premašiti cifru od dve milijarde putnika.

Prema podacima Svetske turističke organizacije, u prvih osam meseci 2015. godine, povećao se za 4,5 odsto u odnosu na godinu ranije. Dakle, bez obzira na brojne nemile događaje koji su se dešavali širom svetskih metropola prošle godine, predviđanja su da oni neće značajnije uticati na dalji rast broja turista. Međutim, ovo ne znači da bezbednosni rizik ne utiče da kretanje turista, već samo ukazuje na “efekat kompenzacije” koji se često pojavljuje u turizmu.

Naime, kada turisti određenu destinaciju počnu da doživljavaju opasnom i nesigurnom, oni preusmeravaju svoju odluku o putovanju na destinacije za koje smatraju das u mirne i stabilne. Najbliskije primere možemo potražiti već u Evropi, odnosno na Mediteranu, gde se u poslednjih deset godina mnogo toga promenilo u pogledu kretanja turista.
Zemlje severne Afrike su pravi primer na koji način nestabilno područje utiče na turizam.

Naime, Egipat je u toku 2010. godine, pre “arapskog proleća” imao preko 14 miliona stranih turista na godišnjem nivou. Taj broj se smanjio na 9,6 miliona turista, kolika je statistika za 2014. godinu.

Britanski “Gardian” je u februaru 2014. pisao da su egipatski hoteli katastrofalno popunjeni. Hoteli u Kairu su u januaru te godine imali popunjenost kapaciteta od svega 20 odsto, u Luksoru 12-14 odsto, u Šarm el-Šeiku 40, a u Hurgadi 55 odsto, uprkos sniženim cenama. Kasnije te godine, jedan od egipatskih ministara je izneo podatak da su prihodi od posete drevnim spomenicima, poput piramida u Gizi, pali za 95 odsto u odnosu na prihode pre revolucije 2011. godine.

I sama struktura egipatskih gostiju se promenila, jer umesto zapadnih turista, ovu zemlju su sve više posećivali turisti iz zalivskih zemalja. U maju 2014. egipatsko ministarstvo turizma je lansiralo reklamnu kampanju "Nedostajali ste nam", sa ciljem da privuče arapske turiste. Kampanja je dala rezultate, jer je iz Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kuvajta, od jula do decembra 2014., Egipat posetilo skoro 150 odsto više ljudi nego prethodne godine, prenosi “Vreme”.

Tunis, kao još jedna severnoafrička zemlja, takođe se suočava sa značajnim izazovima u privlačenju turista nakon terorističkih napada, koji su pogodili ovu zemlju tokom 2015. godine. Zemlja, u kojoj su prihodi od turizma predstavljali 15 posto bruto domaćeg proizvoda i koja je od 2005. godine u proseku ugošćavala 6,4 miliona turista godišnje, danas se suočava sa pustim plažama i nepopunjenim hotelskim kapacitetima, iako cene beleže značajan pad. Gubici u ovoj zemlji se broje u milijardama, a prognoze za ovu godinu nisu ni malo optimistične.

Turska je takođe u poslednjih deset godina bila dominantno odredište miliona turista i beležila je sjajne rezultate u ovoj oblasti. Naime, 2007. godine, Tursku je posetilo čak 23,34 miliona turista. Nakon toga, turizam u Turskoj konstantno raste, te je 2014. godine ovu zemlju posetio 41 milion turista.

Prema podacima Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija, Turska se 2015. godine nalazila na šestom mestu najposećenijih zemalja sveta, iza Francuske (oko 84 miliona turistia u 2014), Sjedinjenih Američkih Država (oko 75 miliona), Španije (65 miliona), Kine (oko 56 miliona) i Italije (oko 49 miliona).

Međutim, od prošle godine Turska se suočava sa brojnim problemima u ovoj oblasti. Nestabilnost u regiji svakako odvlači turiste iz ove zemlje,a ako tome dodamo terorističke napade koji su bili učestali tokom čitave 2015. godine, kao i sankcije Rusije, postaje jasno zašto je turski turizam ozbiljno ugrožen.

Ogroman broj ruskih turista, zbog tenzija između ove dve zemlje, napušta Tursku kao odredište gde provode svoj odmor i preusmeravaju se na druge destinacije. Veliki broj Britanaca i Nemaca takođe otkazuju svoje rezervacije. Imajući u vidu činjenicu da su prema statistikama, upravo Nemci i Rusi bili najčešći gosti u Turskoj, zabrinutost turskih hotelijera postaje potpuno opravdana. Cene aranžmana za regije u Turskoj su u padu, a brojne agencije promotivnim kampanjama nastoje da povrate izgubljeno.

Gde odlaze milioni turista?

Ako uzmemo u obzir da turisti intenzivno napuštaju rizična područja i opredeljuju se za mirnije destinacije, postavlja se pitanje gde oni odlaze?

U pitanju je ogroman broj turista koji troše milijarde dolara na svojim putovanjima, te stoga brojne zemlje koriste novonastale prilike na tržištu i prihoduju velike sume novca koje verovatno, pod regularnim uslovima ne bi ostvarile.

Celokupnu situaciju u severnoj Africi, najbolje je iskoristio Maroko. Prilike u ovoj zemlji su izuzetno stabilne, te veliki broj turista se umesto ostalih severnoafričkih zemalja, opredeljuje upravo za ovu destinaciju. Prema pisanju Dojče Vele-a, broj nemačkih turista u ovoj zemlji se od 2012. do 2014. i više nego udvostručio.

Španija se takođe izdvaja kao destinacija koja beleži pojačano interesovanje turista širom Evrope i sveta, a čini se da ona, na najbolji mogući način profitira na osnovu nesigurnosti u afričkim zemljama. Španija je godinama omiljena destinacija nemačkih turista, tako da se može očekivati u narednom periodu veći priliv turista upravo iz ove zemlje, baš zbog manjeg interesovanja za turska letovališta.