Tema - Srbija

Stranci uveliko kupuju naše njive

Uprkos preciznim zakonskim ograničenjima da vlasnici poljoprivrednog zemljišta u Srbiji ne mogu biti strana fizička ili pravna lica, procenjuje se da bezmalo trideset hiljada hektara najplodnije vojvođanske oranice poseduju strane kompanije.

To je podatak na koji se često pozivaju udruženja malih akcionara u Odžacima, Zmajevu i Bačkoj Topoli, koja već godinama pokušavaju da ospore nekoliko, po njihovim tumačenjima, „krajnje sumnjivih“ privatizacija agrarnih preduzeća.

Samo na području opštine Odžaci dve kompanije, irski „Baltik properti investment limited“ i hrvatska „Žito grupa“ iz Osijeka, vlasnici su oko 7.300 hektara prvoklasnog poljoprivrednog zemljišta, potvrđuje Nenad Ilić, predsednik ovdašnjeg udruženja malih akcionara „Obruč“.

U pitanju su posedi privatizovanih preduzeća „Vojvodina“ u Bačkom Brestovcu, „Miletić“ u Srpskom Miletiću i „Ratkovo“ u istoimenom selu. U sva tri slučaja, objašnjava Ilić, primenjen je identičan princip – najpre je lokalni tajkun Borislav Lilić kupio pomenuta preduzeća 2003. godine, na aukciji koju je organizovala Republička agencija za privatizaciju, a potom ih – četiri godine kasnije, uz posredovanje „Agri biznis partnera“ iz Sombora, preprodao sadašnjim vlasnicima.

– Pre aranžmana sa strancima, Lilić je, na volšeban način, uspeo da zemljište uknjiži u katastru na svoje ime, na šta – naravno – nije imao pravo, a onda je kao vlasnik sve to preprodao Ircima i Hrvatima, odnosno njihovim firmama registrovanim u Srbiji. Tako se, eto, pokazalo da stranci u praksi mogu da kupuju naše njive, iako je to u pravno-formalnom smislu nedopustivo. Po tom receptu obavljena je kupoprodaja još nekih društvenih poljoprivrednih gazdinstava, pa čak i zemljoradničkih zadruga čija privatizacija uopšte nije bila moguća – kaže naš sagovornik.

Na sličan način strani kapitalisti domogli su se i poznatog gazdinstva „Krivaja“ kod Bačke Topole, čiji je prethodni vlasnik bio beogradski „BG rent“, osnovan kapitalom američke kompanije „Alter market“ sa sedištem u Delaveru.

„Krivaja“ je na kraju postala vlasništvo mađarske kompanije CBA, kao i poljoprivredna preduzeća u Bajši i Čonoplji. Sva tri ova preduzeća, prethodno su, dovedena u stečaj, saznajemo od Slobodana Pešuta, predsednika Udruženja malih akcionara „Krivaje“, a interesantno je da ih je pre prodaje vodio isti stečajni upravnik.

Prema tumačenjima pravnika, očigledno je da strani tajkuni s namerom da za male pare kupuju srpske agrarne komplekse, imaju ovde dobru logistiku.

To objašnjava i njihovu umešnost u izvrdavanju propisa koji im ne idu naruku, ali zato obilato koriste odredbe Zakona o stranim ulaganjima, gde se jasno određuje da „strano fizičko i pravno lice, u svojstvu stranog ulagača, može sticati svojinu na nepokretnosti“.

No, što se više približavamo članstvu u EU, sve je izglednije da će u dogledno vreme stranci moći, bez ikakvih ograničenja, sasvim legalno da budu vlasnici srpskog poljoprivrednog zemljišta.

Jer, prema odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), ratifikovanog u parlamentu Litvanije u junu prošle godine, koji je praktično stupio na snagu, Srbija će do 2017. godine morati da izmeni svoje zakone i omogući stranim državljanima da slobodno mogu da kupuju njene oranice.

Istina, Ministarstvo poljoprivrede pokrenulo je inicijativu, kao što su to učinili i Hrvati, da se odloži prodaja oranica strancima u periodu od osam godina nakon ulaska Srbije u EU, ali, svima je jasno, da to više ne zavisi od naših želja.