Tema - Srbija

Strane kompanije ipak traže „žive” saradnike, a ne veštačka rešenja

Suprotno tome, najotporniji poslovi uključuju fizički rad, poput rukovaoca teškim mašinama, čistača, masažnih terapeuta i perača sudova. To je pokazala najnovija analiza „Majkrosofta” kojom su istraživači pokušali tačno da odrede koji su poslovi najizloženiji opasnosti da ih zameni generativna veštačka inteligencija.

U Srbiji je teško naći izvore koji pružaju kompletnu sliku o digitalizaciji u različitim sektorima privrede. Ali, prema ranijim istraživanjima Vojvođanskog IKT klastera, više od 10 odsto investicija u informacione tehnologije bilo je samo u četiri sektora u Srbiji – prerađivačkoj industriji, informisanju i komunikaciji, državnoj upravi i delatnosti domaćinstava kod poslodavaca i onih koji proizvode robu i usluge za sopstvene potrebe, podsećaju u Centru za istraživanje javnih politika.

Kako ističe Branka Anđelković, koosnivačica i programska direktorka centra, stoga se može zaključiti da su pobrojani sektori među onima sa najvišim nivoom digitalizacije u Srbiji.

– S druge strane, poljoprivreda i rudarstvo imali su samo 1,2 odsto investicija u IKT, što se poklapa sa različitim istraživanjima Svetske banke i EU da je poljoprivreda (globalno) najmanje digitalizovan sektor privrede. Prema našim dosadašnjim istraživanjima, najveće interesovanje za digitalizaciju vlada u sektorima kao što su trgovina, turizam, finansijski sektor. Tu stvaraju nova radna mesta u oblastima logistike, prodaje, marketinga, kod usluge korisnicima, informacionih tehnologija, analitičara podataka, stručnjaka za sajber-bezbednost... – nabraja Anđelkovićeva i dodaje da, međutim, nedostatak sveobuhvatnih izvora o digitalizaciji u Srbiji ograničava mogućnost precizne procene njenog uticaja na ovdašnje tržište rada.

– Sigurno je to da je digitalna transformacija neminovnost, ali i veliki izazov za sve nas koji će zahtevati brzu adaptaciju i spremnost za konstantne promene. Jer ona menja način organizovanja rada, povećava fleksibilnost i mobilnost radne snage, podstiče razvoj novih oblika rada poput onog na daljinu ili frilensa. Na primer, automatizacija procesa i upotreba veštačke inteligencije će dovesti do smanjenja broja radnih mesta u nekim sektorima, dok u drugima mogu povećati produktivnost i stvoriti nova radna mesta: tako IT sektor može iskoristiti napredne algoritme i softver za automatizaciju procesa i smanjenje ljudske interakcije, dok proizvodni sektor može primeniti robotiku za efikasniju proizvodnju i povećanje produktivnosti – objašnjava Anđelkovićeva.

Da li i u Srbiji automatizacija procesa i upotreba veštačke inteligencije može dovesti do smanjenja broja radnih mesta u nekim sektorima privrede?

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku podseća da se još pre 20 godina pričalo o tome kako će automatizacija potpuno zameniti čoveka i kako će nestati pojedina radna mesta, što se na kraju nije dogodilo.

– Privreda je živ organizam koji se stalno menja. Kod svih tih promena potreban je ljudski faktor. Jer da biste sada počeli da proizvodite neki deo za auto i avio industriju, ti automatizovani delovi koji to rade moraju stalno da se prilagođavaju i usklađuju jedni s drugima. Za razliku od mašine, čovek se brže prilagođava, a i manje je potrebno ulagati u njega, nego u neke savremene robot-mašine koje, recimo, prave auto ili avio delove – navodi Rajić.

Dodaje da je u priči da je veštačka inteligencija pretnja radnim mestima previše senzacionalizma.

– Upotreba veštačke inteligencije može da bude zamena za neke jednostavne poslove, ali svuda gde je potrebno sofisticiranije i stručno znanje ona je previše opšta i ne može da reši problem. Poslednjih meseci firme iz Nemačke i Austrije koje traže niz usluga iz internet i video marketinga na našem tržištu insistiraju, na primer, na tome da su im potrebni „živi” dizajneri, montažeri, a ne veštačka rešenja. I to baš zato što ta rešenja ne mogu da reše sve umesto čoveka ili su previše tipska i obična i nedovoljno komercijalna – otkriva Rajić.

Napominje da je moguće da će se vremenom u okviru veštačke inteligencije razviti i sofisticiraniji moduli za različite grane industrije, ali oni će se i naplaćivati na tržištu po višim cenama i biće dostupni samo za one korisnike koji ih unosnije budu plaćali.

– Zbog toga će firme imati povećane troškove i biće veliko pitanje koliko će im se isplatiti da otpuste nekog i zavise isključivo od veštačke inteligencije – prognozira Dragoljub Rajić.