Tema - Srbija

Subvencionisani stambeni krediti deset odsto skuplji!

Krajem nedelje bi trebalo da se usvoji Uredba kojom će i zvanično građani koji su u prošloj godini podneli zahteve za subvencionisanim kreditima moći da, po uslovima koji su važili prošle godine, iste i dobiju.

Predlog bi trebalo do kraja nedelje da usvoji Vlada Srbije, a nakon toga i Skupština, čime će više od 150 podnosilaca zahteva za subvencionisanim stambenim kreditima i zvanično moći da ostvare pravo na korišćenje kredita po uslovima koji su važili na dan podnošenja, a koji su povoljniji od onih predviđenih za 2011. godinu.

Subvencionisani stambeni krediti su u 2010. godini odobravani uz učešće države od 20%, a koje je u ovoj godini smanjeno na 15%. Uz to, ovogodišnji subvencionisani stambeni krediti neće podrazumevati plaćanje kamate od strane države do 31. oktobra 2012. godine, ali ova povoljnost neće biti ukinuta dosadašnjim korisnicima ovih kredita.

Iako oslobođeni manje povoljnih uslova finansiranja kupovine nekretnina, građani, koji su u prošloj godini podneli zahteve za subvencionisane stambene kredite, suočili su se sa problemom zastoja u odobravanju kredita, koji ih može koštati raskida Ugovora o kupovini nekretnine sa prodavcem nekretnine. Naime, ukoliko Ugovorom nije definisano da prodavac ostavlja kupcu vremena za uplatu ugovorenog iznosa do konačnog odgovora poslovne banke o odobravanju kredita, pojedini prodavci bi mogli raskinuti ugovore radi prodaje nekretnine drugim kupcima.

Građani koji ovakvu klauzulu ugovora nisu definisali i svi oni koji su nakon 31.12.2010. podneli zahtev za subvencionisanim stambenim kreditima moraće da prihvate finansiranje po novim uslovima, koji podrazumevaju veće učešće korisnika i manje subvencionisanje kamate od strane države.

Građani koji nisu koristili subvencije iz prošle godine, a to će uraditi u ovoj godini, će morati da izdvoje između 10 i 12% više novca za otplatu kredita, nego što bi to bio slučaj da su ostvarili pravo na korišćenje subvencionisanih kredita u prošloj godini. Najveći udeo u ovom većem izdvajanju čine troškovi povećanog učešća korisnika u kreditu i troškovi kamate do 31.10.2012. godine, koje će sada plaćati korisnik kredita, a ne država. Troškovi povećanog učešća korisnika (sa 5% na 10%) se plaćaju pre odobravanja kredita jednokratno, što predstavlja posebno opterećenje za korisnika kredita. Troškove kamate, koja je za građane koji su ostvarili pravo na subvencionisani kredit do kraja prošle godine bila subvencionisana, novi korisnici subvencionisanih kredita će osetiti u narednih 20 meseci. Ovi troškovi iznose između 5 i 7% ukupne vrednosti kredita. Na primeru subvencionisanog stambenog kredita od 70.000 evra, uvećanje troškova zbog manjih državnih subvencija će korisnike kredita koštati oko 8.000 evra.

Da bi podnosiocima zahteva izašle u susret, poslovne banke trenutno nude grejs period u otplati kredita, kao i dodatne gotovinske kredite, kako bi se pokrili „novonastali troškovi" u vezi sa subvencionisanim stambenim kreditima. Ipak, trebalo bi imati u vidu da i grejs period i dodatni gotovinski kredit korisnika stambenog kredita koštaju, ali je njihova cena raspoređena tokom dužeg perioda otplate, te nema „jednokratnog udara" na budžet korisnika.

Za subvencionisane stambene kredite mogu konkurisati džavljani Srbije sa prebivalištem na teritoriji naše zemlje do 45 godina starosti. Maksimalni rok otplate je 30 godina, a dospeće poslednje rate kredita može biti najkasnije do 70 godine starosti korisnika. Ostali uslovi za korišćenje subvencionisanog stambenog kredita su da korisnik i njegov sadužnik nemaju u korišćenju stambeni kredit, kao i da ne poseduju nekretninu ili deo nekretnine u vlasništvu.

Kada je u pitanju mesečna zarada, ona ne sme biti veća od 120.000 dinara u neto iznosu ni kod korisnika kredita, ni kod sadužnika. Sadužnik kod ovih kredita je najčešće bračni drug, ali to može biti i neki drugi član uže porodice ili član domaćinstva.

Iako se subvencionisani stambeni krediti odobravaju pod sličnim uslovima u svim poslovnim bankama, preporučljivo je da se zainteresovani građani raspitaju u više poslovnih banaka o uslovima odobravanja ovih kredita, jer i kamatna razlika od samo 0,1% kod stambenih kredita vas u ukupnom iznosu može koštati preko 2.500 evra. Vlada Srbije je svojom Uredbom ostavila prostor poslovnim bankama da odrede visinu bankarske marže u definisanim okvirima, te i kod subvencionisanih stambenih kredita se mogu uočiti razlike između efektivnih kamatnih stopa različitih poslovnih banaka od 0,1% do 0,4%. Ukoliko projekciju kamatne razlike projektujemo na primeru dve poslovne banke kod kojih se kamatna stopa razlikuje 0,4%, to će korisnika stambenog kredita tokom perioda otplate koštati više od 10.000 evra.