Tema - Srbija

Sudovi ruše kredite u „švajcarcima”

Iako 19 banaka uveliko klijentima vraća novac koji su im uzele, jer su jednostrano menjale kamatnu stopu, pravdajući to svojevremeno pravom da u skladu sa svojom poslovnom politikom menjaju i kamate. Banke su poslušale preporuku Narodne banke Srbije i bez suda obeštećuju klijente koji su se žalili.

Paralelno sa ovim procesom teku sudski sporovi iz istih razloga, ali ovog puta zbog zajmova indeksiranih u švajcarskim francima. Sudovi su, kako „Politika” doznaje, već doneli pet presuda u kojima su, u prvom stepenu, doneli odluku u korist nezadovoljnih klijenata.

Poslednja presuda je unekoliko drugačija od ostalih. U njoj se nalaže banci da vrati ono što je neopravdano uzela, jer je sud poništio ceo ugovor o kreditu, kao nepravičan, a banci je privremenom merom zabranjeno da proda stan pod hipotekom do okončanja postupka. Sud je pošao od stanovišta da banka nema pravo na istovremenu primenu valutne klauzule i promenjive kamatne stope na stambeni kredit.

Sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić kaže da je on više puta pozivao klijente banaka da se ne sude, jer od toga korist imaju advokati, i da će im banke uzete pare vratiti. Pošto, očigledno, neke banke nisu našle vansudsko rešenje sa svojim klijentima – sudovi su rekli svoje.

– Međutim, ukoliko su tačne informacije da je sud poništio ugovor s obrazloženjem, da u slučaju postojanja valutne klauzule banka ne može da primeni promenljivu kamatnu stopu, onda je to mešanje suda u samu prirodu ugovora s bankom. To znači da se sud meša u to kolika će biti kamata, koji će se kurs primeniti, a na to nema pravo. To je u suprotnosti sa Zakonom o bankama i Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Videćemo šta će do kraja biti, jer je daleko do pravosnažne i izvršne sudske presude – kaže Dugalić.

Udruženje bankarskih klijenata „Efektiva” saopštilo je prošle nedelje da je sud presudio u korist korisnika stambenog kredita u švajcarskim francima, kojom je poništen ceo ugovor o kreditu, kao nepravičan, a banci je privremenom merom zabranjeno da proda hipotekovani stan do okončanja postupka.

Reč je o stambenom kreditu koji je podignut polovinom 2008. na iznos od 72.000 franaka švajcaraca, što je u tom trenutku iznosilo oko 3,5 miliona dinara. Početkom 2013. banka je raskinula ugovor i proglasila kredit dospelim zbog neizmirenih rata, a iznos koji banka potražuje od klijenta je oko 69.000 švajcaraca ili oko 6,5 miliona dinara. Klijent je do sada otplatio nešto manje od dva miliona dinara, ili samo oko 3.000 švajcaraca glavnice kredita. Tokom otplate kredita, banka je jednostrano povećavala kamatu i tako dodatno uvećavala mesečnu ratu, koja se samo zbog rasta kursa franka u odnosu na dinar – udvostručila. Nakon raskida ugovora banka je pokrenula prodaju hipotekovanog stana.

Korisnik je zatim pokrenuo kontratužbu za poništaj ugovora po tri osnova – zbog indeksiranja kredita u švajcarskim francima, nezakonitog povećavanja kamate i primene neodredive stope zatezne kamate. Ako presuda bude potvrđena na drugom stepenu, svaka strana će morati da vrati iznose novca koje je primila. Klijent će biti obavezan da vrati 3,5 miliona dinara koje je dobio na ime kredita, a banka će korisniku morati da vrati nešto manje od dva miliona dinara. Razliku će klijent morati da nadoknadi prodajom stana, što je mnogo prihvatljivija opcija u odnosu na iznos koji banka potražuje po svojoj evidenciji, a koji iznosi oko 69.000 švajcaraca ili oko 6,5 miliona dinara.