Tema - Srbija

Švajcarac pada, zamena kredita u evre neisplativa

Vred­nost švaj­car­ske va­lu­te pa­da u od­no­su na dve glav­ne svet­ske va­lu­te pre­ma do­la­ru i evru, a po­sle­dič­no i pre­ma di­na­ru. Je­dan švaj­car­ski fra­nak sa­da vre­di oko 105 di­na­ra što je ne­sum­nji­vo do­bra vest za one ko­ju su za­du­že­ni u ovoj va­lu­ti, jer su im i me­seč­ne ra­te kre­di­ta ma­nje. Ina­če, švaj­car­ski fra­nak u po­sled­nje dve go­di­ne ima naj­ni­žu vred­nost pre­ma glav­nim va­lu­ta­ma, a od­nos evro fra­nak je sa­da oko 1 pre­ma 1,13.

Pod­se­ća­nja ra­di, pre ne­ko­li­ko go­di­na švaj­ca­rac se prak­tič­no iz­jed­na­čio sa evrom.

Pad vred­no­sti ove va­lu­te, me­đu­tim, još ne zna­či da je du­žni­ci­ma po­sta­lo is­pla­ti­vo da kon­ver­tu­ju stam­be­ni za­jam u evro, od­no­sno da za­u­vek po­beg­nu iz kre­di­ta in­dek­si­ra­nog u švaj­car­cu i od ri­zi­ka ko­je sa so­bom no­si ova va­lu­ta. 

De­jan Ga­vri­lo­vić, iz udru­že­nja „Efek­ti­va”, ka­že da kon­ver­zi­ja još uvek ni­je is­pla­ti­va po­go­to­vo uko­li­ko se ima u vi­du da je ve­ći­na ovih zaj­mo­va uzi­ma­na ka­da je od­nos evra i fran­ka bio 1:1,6.

– Kon­ver­zi­ja je­ste is­pla­ti­va u od­no­su na pre me­sec da­na ili u od­no­su na kurs fran­ka u po­sled­njoj go­di­ni. Ali, da­le­ko je to od to­ga da je ta­kva ope­ra­ci­ja po­volj­na. Po­go­to­vo ka­da se upo­re­de pa­ri­te­ti u vre­me ka­da su kre­di­ti uzi­ma­ni. Ne­iz­ve­sno je bu­du­će kre­ta­nje fran­ka pa za­to, uko­li­ko on bu­de i da­lje pa­dao, kon­ver­zi­ja će bi­ti još is­pla­ti­vi­ja, a uko­li­ko bu­de ra­stao ta ope­ra­ci­ja će bi­ti ne­po­volj­ni­ja. Moj sa­vet je da du­žni­ci ne me­nja­ju za­jam u fran­ci­ma za onaj u evri­ma, već da sa­če­ka­ju is­hod sud­skih po­stu­pa­ka – ka­že Ga­vri­lo­vić.

Zo­ran Gru­bi­šić, sa Be­o­grad­ske ban­kar­ske aka­de­mi­je ka­že da je do­bro što je švaj­ca­rac kre­nuo u ri­kverc, jer ni­ža vred­nost kur­sa zna­či i ni­žu ra­tu za du­žni­ke.

– Lič­no još ne bih ra­dio kon­ver­zi­ju fran­ka u evro. Trend se tek pro­me­nio i te­ško je pred­vi­de­ti da­lje kre­ta­nje ove va­lu­te – ka­že Gru­bi­šić.

Švaj­car­ski fra­nak va­ži za si­gur­no uto­či­šte ka­pi­ta­la u ne­si­gur­nim vre­me­ni­ma i upra­vo je to bio raz­log za­što mu je vred­nost oti­šla u ne­be­sa na­kon iz­bi­ja­nja svet­ske eko­nom­ske kri­ze 2008. go­di­ne. Ka­da  in­ve­sti­to­ri na­đu bo­lje in­ve­sti­ci­je, iz­la­ze iz ove va­lu­te pa ona sla­bi ta­ko da je sla­blje­nje fran­ka po­u­zdan znak da kri­ze ne­ma. Dru­gim re­či­ma, uko­li­ko se na­sta­ve po­zi­tiv­ni tren­do­vi u ame­rič­koj i evrop­skoj eko­no­mi­ji fra­nak, za ko­ji struč­nja­ci ka­žu da je i da­lje pre­ce­njen, na­sta­vi­će da sla­bi. Tre­nut­no dve vo­de­će eko­no­mi­je vo­de raz­li­či­te eko­nom­ske po­li­ti­ke. Ame­rič­ki FED po­čeo je sa bla­gim po­ve­ća­njem ka­ma­ta, dok Evrop­ska cen­tral­na ban­ka na­sta­vlja, bar do kra­ja go­di­ne, s eks­pan­ziv­nom mo­ne­tar­nom po­li­ti­kom. Na­kon to­ga plan je da poč­ne po­ste­pe­no po­di­za­nje ka­mat­nih sto­pa.

Ban­ke su odo­bri­le oko 22.000 stam­be­nih zaj­mo­va u švaj­car­ci­ma, ali je nji­hov broj sa­da ma­nji od 20.000 iz pro­stog raz­lo­ga što su du­žni­ci u ne­ko­li­ko na­vra­ta pre­tva­ra­li ove zaj­mo­ve u evro­in­dek­si­ra­ne.