Tema - Srbija

Sve krupnija jagnjad na Pešteri

To su pokazala merenja koja su od januara 2018. do aprila 2020. godine na ta četiri područja obavili studenti i njihovi nastavnici sa Poljoprivrednog fakulteta u Lešku i Agronomskog iz Čačka. Tako je ukupna prosečna porodna masa za 2018. godinu bila 2,98 kilograma, sledeće godine 3,03, a 2020. dostigla 3,32 kilograma.

Cilj istraživanja bio je da se ispitaju uticaji ekstenzivnog načina gajenja rase sjenička pramenka, koja je tradicionalni izbor ovčara ovog kraja.

Merenjem je obuhvaćen veliki broj jagnjadi pa su recimo za 2020. godinu podaci dobijeni posmatranjem 171 ovce. Tada je prosečna masa jagnjadi rođenih kao jedinke bila 3,53 kilograma za mušku i 3,36 za žensku. Najmanja porodna masa jagnjadi rođenih kao blizanci u toj godini jeste 1,7 dok je kod jedinki najveća masa pet kilograma.

„Uočava se da se porodna masa jagnjadi svake godine povećava, što se može objasniti velikim genetskim potencijalom sjeničke pramenke, sve boljim uslovima gajenja i ishrane. Gajenjem ove rase, na tradicionalni način i uz ekstenzivnu ishranu mogu se postići zadovoljavajući proizvodni rezultati i na taj način sačuvati autohtonost, uz plan o razvijanju organskog vida proizvodnje” – saopštili su istraživači.

Oni nisu pravili konačnu rang-listu o porodnoj masi jagnjadi po mestima, ali se jednostavnim sabiranjem godišnjih merenja dolazi do podatka da su u tri rečene godine najkrupniju jagnjad imali ovčari sa područja Raške (3,13 kilograma), samo malo iznad Sjenice i Novog Pazara (po 3,10) i Tutina (2,97). Te sitne razlike pripisuju se uslovima gajenja, selekciji ovaca i ishrani.

Sjenička ovca dakle daje dosta krupnu jagnjad dok, prema podacima iz literature, ostali sojevi pramenke imaju u proseku manju porodnu masu jagnjadi. Tako su jagnjad pirotske pramenke imala masu od 2,50 (ženska) do 2,61 (muška). Porodna masa jagnjadi kosovske pramenke je 3,28, a bele metohijske ovce 3,30 kilograma.