Tema - Srbija

Sve što niste znali o ekonomiji Singapura

Ova neobična grad-država je 1960. godine bila veoma siromašna zemlja u kojoj je stanovništvo živelo mahom od trgovine i prihoda od britanskih vojnih baza. Od tada, sa svega 1,6 miliona stanovnika, bez ikakvih prirodnih resusrsa i kapitala za pokretanje proizvodnje, svojom sposobnošću su uspeli da pokrenu i razviju ekonomiju da bi danas pored Hongkonga, Južne Koreje i Tajvana ponosno predstavljala četvrtog „Azijskog tigra“ i jednu od najbogatijih država na svetu.

Singapur je više od 130 godina bio britanska kolonija, a punu nezavisnost dobija 1965. godine, za vreme premijera Li Guangjaoa, koji je svojom vizijom i odlučnošću uspeo da kreira ekonomsko čudo. Zanimljivo je da gotovo nijedna samostalna ekonomska teorija ne može da objasni neverovatan uspeh Singapura, budući da se njegova ekonomija temelji na osnovnim karakteristikama kapitalizma i socijalizma. Tako je čak 22% BDP-a proizvedeno od strane preduzeća u državnom vlasništvu, dok svetski prosek iznosi oko 9%. Osim toga, celokupno zemljište u Singapuru u državnom vlasništvu, a čak 85% stambenog prostora je pod ingerencijom državne stambene korporacije.

Kako bismo vam još više približili šta je ova zemlja uspela da postigne od proglašenja nezavisnosti, u nastavku teksta sledi osam interesantnih činjenica o singapurskoj ekonomiji.

1. Iako imaju samo 3,5 miliona radno aktivnih stanovnika, godišnji bruto domaći proizvod u 2020. godini je iznosio gotovo 380 milijardi dolara. Iznos BDP-a po glavi stanovnika iznosi 58.902,00 dolara, dok, poređenja radi, ovaj parameter za Srbiju iznosi 7.391,84 dolara.

2. Singapur je ocenjen kao jedna od najpovoljnijih država za poslovanje na svetu, te se na popularnoj “Doing business” listi Svetske banke već godinama nalazi na samom vrhu. Na listi za 2020. godinu, Singapur se nalazi na drugom mestu, odmah iza Novog Zelanda. Naime, u Singapuru su potrebna samo dva dana za dobijanje poslovne dozvole, te u ovoj zemlji trenutno posluje preko sedam hiljada međunarodnih korporacija. Pored sopstvene radne snage, Singapur zapošljava na desetine hiljada radnika iz inostranstva. Ipak, pandemija korona virusa nije zaobišla ni ovog ekonomskog giganta, te je u 2020. godini stopa nezaposlenosti skočila sa 3,1% na 5,19%.

3. Singapur je takođe i veoma popularna destinacija za turiste, pa ova privredna grana zauzima značajan udeo u bruto domaćem proizvodu. Tokom 2018. godine, ovu zemlju je posetilo 18,5 miliona turista, od čega su 3,4 miliona miliona činili posetioci iz Kine, a potrošili su ukupno 27,1 milijardu dolara! Značajniji rast turizma beleži se nakon 2005. godine, kada je vlada Singapura je odlučila da legalizuje kockanje i odobrila izgradnju dva ogromna kazina, jednog u Marina Saut i drugog na Sentosi.

4. Ekonomski rast Singapura je prvenstveno zasnovan na industriji, sa ciljem smanjenja ekonomske zavisnosti zemlje od trgovine. Zbog toga su još 1961. godine izgradili industrijsku zonu Jurong i privukli investitore poreskim olašicama i pravnom zaštitom kapitala. Već 1963. godine u zoni su proradile 24 fabrike, a do kraja 1968. godine na oko 15 kvadratnih kilometara zone radile su 153 fabrike, a još 46 je bilo u izgradnji. Rast BDP-a u ovom razdoblju bio je preko pet odsto godišnje. Naredne dve decenije su bile posvećene unapređenju trgovine, a naročito izvoza. Posledica ovih napora danas se ogleda u 14 bilateralnih i multilateralnih trgovinskih sporazuma sa zemljama širom sveta.

5. Finansijski sektor u Singapuru je izuzetno razvijen, a na njegovom unapređenju se temeljno radilo krajem 60-tih godina prošlog veka. Zbog toga je država osnovala i “Jurong Town Corporation”, kompaniju čiji je osnovni cilj davanje potpore razvoju ekonomije. Zahvaljujući razvoju domaće industrije, ali i ulasku ogromnog stranog kapitala u zemlju od strane mnogobrojnih međunarodnih korporacija, finansijsko tržište u ovoj zemlji pripada redu najrazvijenijih, a berza u Singapuru predstavlja četvrtu najveću deviznu berzu na svetu, odmah nakon Londonske, Njujorške i Tokijske.

6. Globalna recesija i pad u tehnološkom sektoru krajem prošlog veka, negativno se odrazio na ekonomiju Singapura, te se 2001. godine BDP smanjio za 2,2%. Zbog toga je vlada osnovala Komitet za ekonomsko preispitivanje, koji je preporučio promenu ekonomske politike sa ciljem oporavka privrede. Sprovedene mere su dale odlične rezultate i Singapur se veoma brzo oporavio od recesije, te je već u 2004. godini privreda zabeležila rast od 8,3%. Naredne godine rast je iznosio 6,4%, a 2006. godine je iznosio 7,9%. Interesantno je da je ova zemlja u jeku velike svetske ekonomske krize 2008. godine prošla prilično dobro, s obzirom da je 2009. godine zabeležen pad od svega 0,6%. Već 2010. godine Singapur je zabeležio rast od rekornih 15%!

7. Singapur predstavlja i jedan od najvećih svetskih centara medicinskog turizma. Naime, više od 500.000 stranaca svake godine traži zdravstvenu pomoć u ovoj zemlji, od čega polovina njih dolazi samo iz Indonezije. Prema podacima “Medical Tourism Association”, Singapur zauzima drugo mesto po indeksu medicinskog turizma, odmah iza Kanade. Liderstvo u ovoj oblasti omogućio im je izuzetan odnos cene i kvaliteta, kao i činjenica da nude neke od najkvalitetnijih ortopedskih usluga u svetu. Tako na primer, operacija zamene kolena u Singapuru iznosi 16.000 dolara, što je više nego dvostruko jeftinije u odnosu na SAD, gde isti zahvat košta oko 35.000 dolara.

8. Singapur ne poseduje prirodne slatkovodne izvore reka i jezera, te je glavni domaći izvor vodosnabdevanja kišnica, koja se sakuplja u rezervoarima ili kolektorima. Na ovaj način se prikuplja polovina vode, dok se ostatak uvozi iz Malezije. Međutim, ove dve zemlje već dugo vode spor oko potpisanih sporazuma koji se odnosi na korišćenje vode iz Malezije, a ključni problem leži u ceni vode. Kako rešenja nije bilo na vidiku, Singapur je povećao potrošnju na sopstvenim zalihama, a izgrađeno je još nekoliko pogona za reciklažu, kao i fabrika za desalinizaciju, kako bi se što više smanjio uvoz.