Tema - Srbija

Sve više starijih radnika – i u EU i kod nas

Prema podacima tamošnjeg Saveznog zavoda za statistiku, u Nemačkoj je oko 40,9 miliona zaposlenih bilo u starosnoj grupi između 15 i 64 godine, a od toga 9,8 miliona radnika u starosnoj grupi između 55 i 64 godine, što odgovara udelu od 24 procenta. Slična situacija je i u Srbiji, jer prema za sada dostupnim podacima iz 2024. onih radnika starijih od 55 godina bilo je oko 676.600 (ukupno bilo 2,89 miliona radne snage). U taj broj ulaze i oni iznad 65 godina ako su zaposleni, a to sve znači da je od četiri radnika u našoj zemlji jedan bio stariji od 55.

Na nivou EU, zaposleni iznad 55 činili su oko petinu svih radnika, odnosno 20,1 odsto, pokazuju podaci Evrostata. Posle Nemačke, drugi po veličini udeo starijih zaposlenih tokom 2024. imala je Italija, gde su osobe uzrasta 55 do 64 godine činile 23 odsto zaposlenih, a na trećem mestu je Bugarska sa 22,3 procenta. Najniži udeo starijih radnika registrovan je na Malti – 10,8 odsto, preneo je Tanjug.

U Srbiji je, takođe, poznato i koliko ima zvanično građana starijih od 50 godina, a koji su bez posla – oko 137.000 ih je bilo registrovano na birou rada u decembru 2025. Iako država daje posebne podsticaje i za njihovo zapošljavanje, poslednju reč ipak imaju poslodavci. Mogu da biraju između onog ko ima do 30 godina, kvalifikovanog i polukvalifikovanog, onog koji je registrovan kao tehnološki višak ili onih koji su stariji od 50, jer su to otprilike najugroženije grupe na ovdašnjem tržištu rada. Postavlja se pitanje zašto poslodavci nerado biraju baš starije radnike.

U Udruženju građana „Snaga prijateljstva – Amiti”, podseća da sami poslodavci imaju predrasude da su najefikasniji radnici od 30. do 45. godine, a između dva kandidata istih kvalifikacija i sposobnosti, oni bi u većini slučajeva odabrali osobu mlađu od 45.

– Poslodavci sada sve manje biraju kod zapošljavanja, na osnovu kriterijuma, godina starosti. Više se fokusiraju na preostale radne sposobnosti penzionera i starijih, uključujući i starije žene. Evidentan je i dalje nedostatak radnika za pružanje usluga nege u zdravstvenim i u ustanovama socijalne zaštite, a tu su angažovane većinom žene. Nedostaju vozači, građevinski radnici, zanatlije različitih profila. Iako se radna snaga angažuje iz stranih zemalja, izgleda da ni to ne može do kraja da reši naše izazove. Mladi obrazovani ljudi i dalje odlaze iz Srbije u potrazi za boljim životom, a nama ostaju stariji, koji ne mogu da nadoknade nedostatak mladih, već samo mogu da tuguju za njima i da se mole da im bar ponekada dođu da ih posete – ističe Nadežda Satarić, iz „Amitija”.

Sociolozi podsećaju da među poslodavcima vlada mišljenje da stariji sporije uče, da im je potrebno više vremena za trening, da su skloniji urušenom zdravlju i da će odsustvovati sa posla na trošak poslodavca.

– Većina poslodavaca ima veći interes da zaposli starijeg i iskusnijeg. Ipak, kada sam pre desetak godina bio u situaciji da zaposlim bravara, na razgovor su mi došla dva starija radnika, pa sam izabrao obojicu. Da je jedan od njih bio recimo mlad, i tada bih pre izabrao starijeg – otkrio je nedavno za „Politiku” Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, priznajući da poslodavce zapravo ne interesuje da li je kandidat za posao mlađi ili stariji, nego da li će moći da ostvari produktivnost.

U jednoj firmi koja se više od četvrt veka bavi poslovima špedicije kažu da je mlada radna snaga uvek dobrodošla, ali da bez starijih i iskusnijih radnika posao ne bi mogao da se obavlja toliko efikasno. Jer, kako dodaju, postoje poslovi koji zahtevaju stručnost, pa je ta produktivnost neuporedivo bolja kod onih sa većim iskustvom.

Nezaposlenost prema starosti

Godine Broj nezaposlenih

45–49 40.218

50–54 43.526

55–59 46.685

60–65 46.805