Tema - Srbija

Svetska banka: Srbija izašla iz recesije

Srbija je konačno u drugom tromesečju ove godine zabeležila pozitivnu stopa rasta i izašla iz recesije. Ovo je jedna od dobrih vesti u najnovijem izveštaju Svetske banke o zemljama regiona koji za našu zemlju predviđa stopu privrednog rasta od 0,5 odsto. U prethodnoj analizi ove međunarodne finansijske institucije naša privreda je bila jedina u regionu za koju je prognozirana negativna stopa rasa (minus 0,5 odsto).

– Od kako je prethodni izveštaj objavljen imamo nekoliko dobrih vesti – rekao je Lazar Šestović, glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju.

– Prva je da se srpska ekonomija vratila u pozitivnu zonu. Taj rast bi bio veći da nije bilo pada u poljoprivredi od deset odsto, koji je uzrokovan sušom. Druga dobra vest je da je stopa nezaposlenosti smanjena sa 20,3 na 17,9 odsto. Kreditna aktivnost banaka beleži kontinuirani rast, a minus u državnoj kasi je znatno smanjen – kazao je Šestović.

Zvaničnici SB spomenuli su Srbiju kao pozitivan primer kada je o smanjenju budžetskog deficita reč. Merama stezanja kaiša, pre svega kresanjem plata i penzija, manjak u državnoj kasi smanjen je za 2,7 odsto i očekuje se da do kraja ove godine bude oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ili čak i manji. Prošle godine govorili smo o deficitu od sedam, osam odsto, podsetio je Šestović.

Ipak, bez obzira na ove dobre vesti, pred srpskom ekonomijom je i dalje mnogo izazova. Privreda jeste izašla iz recesije, ali je stopa rasta i dalje najniža u regionu. U susednoj Crnoj Gori očekuje se rast od 3,4, a u Makedoniji od 3,2 odsto. Niska stopa rasta u Srbiji je u najvećoj meri uzrokovana prošlogodišnjim poplavama, ali i činjenicom da naša zemlja sprovodi oštre mere fiskalne konsolidacije.

– Očekivalo se da će efekti ovih mera biti veći i da će privredna aktivnost biti u padu – kazao je Toni Verheijen i dodao da je situacija bolja nego što su analitičari svetske banke prvobitno predvideli.

Zanimljivo je, na primer, da susedna Bosna i Hercegovina, koja se takođe i to u većem obimu prošle godine suočila sa poplavama, ove godine očekuje privredni rast od 1,9 odsto.

I dok je naša zemlja kao pozitivan primer spomenuta kada je reč o smanjenju rashoda, na regionalnim tabelama i dalje smo među negativnim šampionima kada je reč o visini javnog duga i udelu loših kredita u ukupnim plasmanima. Za analitičare nije dobro ni to što je inflacija ispod cilja.

Juče su se čule ocene da Srbija kasni i u procesu privatizacije i rešavanja sudbine preduzeća u restrukturiranju, ali da još postoji nada da taj posao može da se završi u rokovima koji su predviđeni zakonom, odnosno do kraja godine. Takođe, već sada je jasno da je plan o smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru za pet odsto bio preambiciozan. Prema rečima Tonija Verheijena, šefa kancelarije Svetske banke u Srbiji, vlada će morati da nađe neke dodatne mere za uštedu.

Šestović je naveo da na različite vidove podrške privredi Srbija godišnje izdvaja oko 5,2 odsto BDP-a (oko 200 milijardi dinara), što je identično rashodima za obrazovanje.

– Sama ta činjenica govori da nešto ne štima u sistemu podrške i da tu postoji prostor za smanjenje – kazao je Šestović.