Tema - Srbija

Tartufi – skriveno blago pod zemljom

Tartufi predstavljaju najcenjeniju i najskuplju jestivu gljivu na svetu, a još ih nazivaju i hranom bogova ili jelom aristokrata, jer je od davnina poznato da je takav obrok izuzetno skup. Kilogram ove kraljevske pečurke prodaje se po ceni od dve pa do čak osam hiljada evra, u zavisnosti od vrste. Razlog za ovako viskoku cenu leži u činjenici da se oni ne mogu veštački uzgajati, jer rastu isključivo u divljini i veoma se teško nalaze jer rastu pod zemljom.

Ova skupocena gljiva predstavlja sadrži više od 400 mirisnih nota, koje daju posebnu aromu svakom specijalitetu. Zbog svog ukusa, jedinstvene arome, specifičnog i zahtevnog načina skupljanja, tartuf predstavlja kulinarski dijamant, te postoji i izreka da ko ga jednom proba, zauvek ostaje njegov poklonik. Pored toga, tartufi poseduju i lekovita svojstva, pa ih nazivaju i „hranom za mozak“ jer utiču na obnavljanje sivih moždanih ćelija.

Tartufe je veoma teško pronaći s obzirom da rastu pod zemljom, te se u potragu za njima često uključuju i specijalno dresirani psi, koji svojim njuhom ukazuju tragačima zrele primerke ovog kulinarskog dragulja. Mogu se naći u pojedinim ravničarskim predelima, a rastu u simbiozi sa drvećem, uglavnom cerom, hrastom, borom i topolom.  Najpoznatije vrste su crni i beli tartuf. Beli tartuf je najskupoceija pečurka na svetu i raste od oktobra do januara. Crni tartuf je nešto jeftiniji od belog, a on može biti i letnji i zimski, jer raste od juna do oktobra, ali i od oktobra do janura.

Manji primerci tartufa, do 200 grama, prodaju se na komad, i mogu dostići cenu od 1.000 do 5.000 evra. Veliki tartufi se prodaju na aukcijama i mogu dostići ogromne cene, o čemu svedoči i nedavna aukcija u Kini, gde je beli tartuf težine 1,2 kilograma prodat po ceni od čak 96.000 dolara.

U Americi je potražnja za tartufima mnogo veća od ponude. Tako na primer, u kockarnicama u Los Anđelesu, hamburber srednje veličine sa tartufima košta više od 5.000 dolara, dok kilogram čokolade sa mrvicama tartufa, premašuje iznos od 6.000 dolara.

Po nalazištima tartufa, najpoznatija je Francuska i Italija, pa su ove zemlje najveći uzgajivači ali i njihovi stanovnici najverniji konzumenti ove pečurke. Pored Francuske i Italije, nalazišta tartufa postoje i u pojedinim zemljama bivše Jugoslavije. Tako je na primer u Istri  i Opatiji pronađeno par nalazišta ove retke biljke.

Što se tiče Srbije, stručnjaci tvrde da postoji preko 250 lokacija na kojima je pronađeno čak 13 vrsta tartufa. Skupocene gljive do sada su iskopavane u zapadnom Sremu, južnom Banatu, okolini Pančeva, Valjeva, Bele Palanke, Bora i Rogota kod Batočine. Na Fruškoj Gori su takođe lokalizovana nalazišta crnih tartufa. Međutim, Srbija nema organizovano tržište za promet tartufima, pa zbog toga javnosti i nije poznato kolike količine tartufa zapravo leže ispod naše zemlje.

Da bi se posao sa tartufima u Srbiji razvio, neophodna je veća podrška i usmerenja nadležnih institucija. Stručnjaci koji istražuju i proučavaju nalazišta tartufa u Srbiji, tvrde da sa organizovanim tržištem i naša zemlja može da se uvrsti na spisak zemalja uzgajivača tartufa i to jednakog kvaliteta poput onih u Italiji ili Francuskoj. Na taj način, Srbija može razviti svoj brend kao uzgajivač tartufa, koji bi bio prepoznatljiv u svetu i doneo nove prilike za zaradu.

Pored sakupljanja iz prirode, postoji i mogućnost plantažnog gajenja tartufa, a u tom slučaju, zainteresovani podnose zahtev Ministarstvu za dobijanje dozvole za sakupljanje tartufa kako bi se formirala plantaža. Međutim, ovakav način gajenja tartufa iziskuje velika ulaganja, a prvi plodovi crnog tartufa se mogu očekivati tek nakon šest godina, dok prvi plodovi belog tartufa stižu najranije nakon devet godina.

Dakle, laka zarada ne postoji, pa svi oni koji razmišljaju o plantažnom gajenju ove kraljevke pečurke, morali bi najpre dobro da se raspitaju o tome na koji način funkcioniše uzgajivanje, koliki su troškovi uzgoja, kao i tome kolika se zarada  možete očekivati od ovog posla.