Tema - Srbija

Topli izvori čekaju nove ideje

Naftna industrija Srbije pobedila je na tenderu raspisanom od opštine Bečej za izradu hidrotermalne bušotine koja će pomoći da se termalni izvori ubuduće više koriste za gradnju banja i akvaparkova, čime bi se konačno stavila tačka na naše loše navike slabog korišćenja izvora tople vode za zagrevanje prostorija ili u poljoprivredi za staklenike.

Podaci govore da Srbija koristi manje od polovine potencijala geotermalnih voda, s kojim bi se pokrila petina godišnjih potreba za toplotnom energije.

Bušotina na kojoj će raditi NIS odnosno „Hidrosonda”, lider u izradi termalnih i istražno-eksploatacionih bušotina i bunara za vodosnabdevanje, dostići će, potvrđuju u NIS-u, planiranu dubinu od oko jednog kilometra, davaće 20 litara tople vode u sekundi, dok će temperatura biti između 60 i 65 stepeni Celzijusovih. Ova bušotina biće osnova buduće geotermalne banje komercijalnog karaktera, od koje se očekuje da Bečej postane turistički još atraktivniji.

Vrednost ugovora, odnosno ukupna cena za izvođenje kompletnih radova je 44,4 miliona dinara. Predviđeno vreme za izvođenje radova je 70 dana.

U NIS-u ističu da „Hidrosonda” raspolaže sa 12 bušećih postrojenja koja omogućavaju izradu bunara i postizanje dubina i do 1.200 metara. Namera je da se ova geotermalna voda koristi i za supstituciju gasa koji se koristi za daljinsko grejanje, ali i kao osnov za izgradnju banje, potvrdio je zamenik predsednika opštine Bečej Budislav Medurić.

„Hidrosonda”, naglašavaju u NIS-u, ima u proteklo pola veka više od 500.000 izbušenih metara pri izradi 78 termalnih i više od 5.000 istražno-eksploatacionih bušotina za najrazličitije potrebe.

U Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku potvrđuju „Politici” da se topla voda koristi tek 20 odsto od ukupnih količina, te da treba da počne da se troši kao energent za grejanje naselja, bolnica, preduzeća, staklenika.

Poslednjih 30 godina praksa je pokazala da se ova voda najviše koristila za banjska lečenja. Ideja je, međutim, da Srbija ponovo zauzme sedmo-osmo mesto u Evropi po korišćenju geotermalnih voda, kako je bilo osamdesetih godina.

Razlog više da se krene u masovnije korišćenje tople vode jeste pored ostalog i ušteda u kućnom budžetu, jer infrastruktura postoji u velikom broju gradova u okolini Novog Sada koji se mogu priključiti na ovaj sistem. U ovom času od 24 izgrađena geotermalna sistema i 53 nove bušotine, za koje je potvrđeno da imaju tople vode, koristi se tek 11 čiji je potencijal oko 3,8 miliona kubika vode.

Nevolja je, međutim, što ni taj potencijal nije iskorišćen do kraja, već i oni troše oko 900.000 kubika.

Jedan do razlog zbog kog se topla voda kao prirodni izvor ne koristi više i u industriji jeste to što je većina firmi koje su je koristile zatvorena, a one koje su privatizovane prešle su na korišćenje drugih izvora energije ili nisu bile zainteresovane da koriste toplu vodu. Neke su promenile delatnost pa im topla voda više nije bila potrebna za proizvodnju.

Još jedan od razloga zbog čega je opalo interesovanje za korišćenje geotermalnih voda jeste i činjenica da su ulaganja u nove bušotine do dubine od oko 1.500 metara oko milion evra. Na pitanje šta se dešava s toplom vodom koja se ne iskoristi, da li ona otiče u bescenje, u Sekretarijatu pojašnjavaju da je dobra strana što sistem može da se konzervira i voda sačuva, odnosno koristi po potrebi.

Očekuje se će masovnije korišćenje geotermalnih voda početi s prilivom para iz pretpristupnih fondova za poljoprivredu. Gazdinstva će u tim okolnostima krenuti sa ozbiljnijim podizanjem staklenika, za šta im je najisplativije da koriste upravo geotermalnu vodu. Primer za to je Mađarska gde je masovnije korišćenje tople vode skopčano upravo s novcem iz EU.

Razlog više da u Srbiji termalna voda počne masovnije da se troši jeste i to što u našoj zemlji postoje prirodni i veštački izvori termalne vode na teritoriji više od 60 opština. Temperatura vode najčešće je oko 40 stepeni, dok je u Vranju, Kuršumliji, Medveđi, Apatinu i do 60 stepeni. Ukupna toplotna snaga svih izvora jednaka je količini od oko 180.000 tona ekvivalente nafte.