Tema - Srbija

Toplica Spasojević: Država može da doskoči visokim maržama, akcenat staviti na "male mrave" u privredi

Ekonomista Toplica Spasojević rekao je za RTS da to neće biti lak zadatak jer imamo nivo cena koji je 95 odsto evropskih cena u našim prodavnicama. Iako smatra da veliki trgovinski lanci neće biti najzadovoljniji smanjenjem marži, nada se da će većina partnera pristati na ustupke, jer država ima instrumente da to reši – stimulacijama i ubrzavanjem izdavanja dozvola za investiranje.

Nemačka, ključna država Evropske unije, već je u recesiji, a i ostale članice su na pragu velikih ekonomskih problema. Svetska ekonomska kriza, ratovi u Gazi i Ukrajini, američke carine nalažu i nove ekonomske mere u Srbiji.

Predsednik Aleksandar Vučić ekonomske mere najavljuje od jeseni. Među njima će biti i ograničavanje trgovinskih marži, kako bi se smanjile cene prehrambenih proizvoda, 15 do 20 odsto.

Toplica Spasojević, član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije, rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da nije lak zadatak doskočiti visokim maržama jer imamo nivo cena koji je skoro 95 odsto evropskih cena u našim prodavnicama, iako su troškovi manipulacije rada, struje, vode, grejanja mnogo niži nego u Evropi.

"Na neki način su se naši distributeri i maloprodavci navikli na te više cene i tako nastavljaju da rade. Sigurno da možemo da učinimo nešto na najvažnijim proizvodima za stanovništvo i da se ograniče marže“, napominje Spasojević.

Navodi primer farmaceutike gde su ograničene marže za najveći broj proizvoda na 10 odsto i to funkcioniše godinama i to je, kako kaže, jedan od načina.

"Drugi je da se stimulacijom i pretnjama svedu na nivo koji je primeren našim ekonomskim uslovima. Mislim da će većina partnera sa kojima sarađujemo napraviti neke ustupke i da je to moguće“, naveo je Spasojević.

"Šest najvećih maloprodavaca ima oko četiri i po milijarde – moramo da budemo pošteni, njihove marže iznose od dva i po do pet odsto. Prošle godine su zaradili čistog profita oko 300 miliona evra, u odnosu na taj promet to nije velikim profit, ali je stabilan. Mogli bi da žrtvuju deo profita, mogli bi da naprave određene uštede“, kaže Spasojević.

Opiranje trgovinskih lanaca

Spasojević kaže da trgovinski lanci neće biti najzadovoljniji takvim akcijama, ali smatra da ima prostora za delovanje i kod njih i od strane države.

"Država ima instrumente kojima može da utiče, a to su stimulacije, destimulacije, ubrzavanje izdavanja dozvola za investiranje jer mnogi lanci hoće da se šire, a sa druge strane, možete da ih usporavate, tako da jedan korektan dijalog može da dovede do sniženja pre svega osnovnih životnih namirnica i onih koje potiču iz Srbije. Nema potrebe da se marže postavljaju na 40 odsto, to može da bude i mnogo niže, jer su transportni troškovi niži i manipulacija je mnogo niža nego za neke proizvode koji se uvoze iz Južne Amerike ili Australije“, objasnio je Spasojević.

Kratkoročna mera pomoći stanovništvu

Jedan od razloga što se razgovara o ovakvim stvarima je to što je predikcija rasta BDP-a pala sa četiri na tri odsto, što je i dalje solidno, ali su strane direktne investicije ove godine možda pale i za polovinu u odnosu na prethodnih pet godina, rekao je gost Dnevnika.

"Videćemo da li će to da se nadoknadi do kraja godine, ali na to utiču svetska ekonomska i politička situacija. Imamo i svojih internih političkih situacija koje utiču, ali pad prometa od tri odsto PDV-a sigurno je znak da treba nešto preduzeti", ističe Spasojević.

Ova takozvana helikopter-mera od 10.000 do 20.000 dinara za svakog stanovnika u Srbiji sigurno će doprineti tome. Od 1. januara predviđeno je i povećanje plata i penzija, što će uticati na povećanje obima potrošnje, a samim tim i na veći PDV i bolje performanse preduzeća u Srbiji, ističe Spasojević.

Dugoročne mere za privredu

Smatra da nam nedostaje dugoročna mera za privredu.

Podseća da Srbija ima oko 400.000 registrovanih preduzeća, svega 4.000 su velika preduzeća. Međutim, 396.000 su kao "mali mravi" koji rade i doprinese BDP-u i zapošljavanju.

"Vreme je da se pozabavimo njima. Ta mala i srednja preduzeća su naša budućnost, tu se zapošljavaju deca vlasnika i nema pritiska na druge firme“, dodaje Spasojević.

Navodi mere preko Fonda za razvoj i domaćih banaka, a verovatno će se i strane banke uključiti u pospešivanje rasta. Banke imaju 50 milijardi u svom portfoliju, od čega 25 milijardi plasiraju u privredu, a 15 milijardi stanovništvu, pola od toga su stambeni krediti – 7,5 milijardi, i tu ima prostora za smanjenje, objasnio je Spasojević.

Smanjivanje kamatnih stopa

Spasojević kaže da su se smanjili rizici za banke, NPL – nenaplativa potraživanja – u privredi su tri odsto, kao i kod stanovništva, što znači da 97 odsto svih plaća na vreme i uredno izmiruje svoje obaveze.

"Kurs je stabilan. Vreme je da banke smanje svoje kamatne stope, neke su to počele da rade na dobrovoljnoj bazi, ali dvadesetak banaka koje su napravile prošle godine 1,2 milijarde dobiti, mogle bi da to podele sa stanovništvom ako žele da imaju dugoročno stabilan izvor prihoda i dugoročnu sigurnost", zaključio je Spasojević.