Tema - Srbija

Trgovci ne mogu da legitimišu potrošače

Praksa trgovaca koji potrošačima prilikom reklamacije ili vraćanja robe traže lične podatke, nezakonita je, saopštio je juče Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.

On smatra da je reč o nedopuštenoj obradi podataka o ličnosti i najavio da će od Ministarstva finansija zatražiti da bez odlaganja izmeni podzakonski akt, odnosno obrazac koji predstavlja osnov za takvu obradu.

– Oštre reakcije Pokreta potrošača na „obavezu” građana da prilikom reklamacije ili vraćanja robe daju prodavcima lične podatke, uključujući i JMBG, potpuno su opravdane. Postavljanje takvih zahteva građanima je ne samo neetično i neprihvatljivo, kako je ocenio Pokret potrošača, nego očigledno i nezakonito – navodi se u saopštenju.

Šabić je izjavio i da Ustav Srbije u članu 42. jemči zaštitu podataka o ličnosti i utvrđuje da se obrada podataka o ličnosti uređuje zakonom.

– Nijednim zakonom nije predviđena obaveza građana da se prilikom reklamacije proizvoda i usluga, odnosno vraćanja ranije kupljene robe legitimišu, odnosno da prodavcima daju bilo kakve lične podatke, a pogotovo ne veoma kompleksan podatak kakav je JMBG. Takva „obaveza” nije predviđena. I da jeste, to ne bi bilo u skladu sa Ustavom i Zakonom, ni Uredbom o uvođenju fiskalnih kasa. Ta „obaveza” je uvedena u sistem jednim najobičnijim obrascem koji nosi oznaku NI – Nalog za ispravku, a koga je, donoseći ga na osnovu navedene uredbe Pravilnika o načinu vršenja ispravke, propisao tadašnji ministar finansija i ekonomije, i proglasio za sastavni deo pravilnika – smatra Šabić.

Zbog toga je, kako navodi, veoma važno da Ministarstvo finansija bez odlaganja sadržinu tog obrasca uskladi sa Ustavnim i zakonskim rešenjima o zaštiti podataka o ličnosti. Stoga je pri zameni i reklamaciji robe dovoljno da građanin ima fiskalni račun, a Šabić zaključuje da je situacija u kojoj se od njega zahteva i da se legitimiše očigledno problematična i sa stanovišta svrsishodnosti i sa stanovišta etičnosti.

Trgovci ovu proceduru, kako je navedeno u medijima, pravdaju time što od njih ove podatke zahtevaju inspekcija i knjigovođa, ali kupci brinu da bi njihovi lični podaci mogli biti zloupotrebljeni. I u udruženjima za zaštitu potrošača smatraju da je ovakvo ponašanje trgovaca, u najmanju ruku, problematično.

– Dovoljan dokaz koji potrošač mora da pruži prilikom zamene ili reklamacije robe su fiskalni račun, slip-platne kartice ili ček. Zakon o zaštiti potrošača ovako nešto ne predviđa – smatra Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača.

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), takođe poručuje da kada bilo koji trgovac od kupca prilikom reklamacije ili zamene robe zatraži lične podatke, on ima puno pravo da to odbije.

– Prodavci to ne smeju da rade, jer se onda postavlja pitanje kome su ti podaci namenjeni. Važno je da znaju da nema zakona koji ih na to primorava – ističe Papović.