Tema - Srbija

Turizam i industrijska proizvodnja "u plusu"

Turistički promet i industrijska proizvodnja jedina su dva ekonomska parametra koja na početku 2011. godine imaju pozitvne rezultate, pokazala je analiza Instituta za tržišna istraživanja (IZIT).

Prema podacima IZIT-a, u januaru 2011. godine u turističkim centrima u Srbiji registrovano je 428.028 noćenja, što je 26 odsto više nego u istom mesecu lane.

Od ukupnog broja registrovanih noćenja 343.140 bili su domaći gosti, dok su 84.888 inostrani, pretežno iz bivših jugoslovenskih republika, što je povećanje stranaca za 17,6 odsto.

U IZIT-u su istakli da su povećanju broja turista u Srbiji pogodovale niže cene u planinskim centrima tako da je na Kopaoniku registrovano 55.545 noćenja što je za 32 odsto više nego početkom 2010. godine, a na Zlatiboru 46.462 što je skoro 50 odsto više nego lane.

Posle planina turisti su najviše posećivali banje u Srbiji u kojima je registrovano 108.034 noćenja ili skoro 30 odsto više nego u januaru 2010. U IZITU ističu da treba biti rezervisan oko ovih početnih tursitičkih rezultata jer nisu plod intenzivnijih ulaganja u tursitičku suprastrukturu, već nešto relanije cenovne politike koja kratkoročno može popraviti "krvnu sliku" turističkog prometa ali nikako obezbediti dugoročniji razvoj zasnovan na realnim ekonomskim i pravnim osnovama.

Kada je reč o industrijskoj proizvodnji, drugom ekonomskom indikatoru koji beleži pozitivne rezultate od početka godine, ona je za 3,8 odsto bila veća u januaru 2011. nego u istom periodu 2010. godine.

Prerađivačka industrija je zabeležila rast od 5,6 odsto, proizvodnja električne energije i gasa 1,7 odsto dok je u rudarstvu zabeležen pad od 4,3 odsto.

Najveći rast ostvaren je u sektorima proizvodnje motornih vozila i prikolica, proizvoda od nemetalnih minerala, ekspolataciji ruda metala, sirove nafte i pirodnog gasa, kao i u sektoru proizvodnje mašina i opreme.

U IZIT-u su objasnili da je rast proizvođe u tim sektorima rezultat niske statističke baze iz prošle godine, ali i nešto jače domaće i inostrane tražnje.

Stručnjaci tog instituta su ukazali da bez kvalitativnih strukturnih promena u srpskoj industriji nema razloga za optimizam u pogledu budućih poslovnih rezultata domaćih industrijskih proizvođača.

Bez takvih promena, ne može se računati sa bilo kakvim osetnijim skokom u pozitivnoj dinamici industrijske proizvodnje, što ograničava mogućnost ukupnog privrednog razvoja zemlje, smatraju oni.