Tema - Srbija

U 2010. poljoprivredna proizvodnja opala za oko tri posto

Agrar je prošle godine, kao vodeća privredna oblast u Srbiji, poslovao u veoma promenljivim klimatskim uslovima, otežanom ekonomskom, finansijskom i tehničkom okruženju, što je uticalo na pad obima poljoprivredne proizvodnje za oko tri posto.

Bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje iznosila je 5,21 milijardi dolara, od čega je biljna proizvodnja bila u iznosu od 3,64 milijarde, a stočarska – od 1,57 milijardi dolara, što je za pola procenta više u odnosu na 2009. godinu.

Rezultate u ratarskoj proizvodnji pratili su dobri finansijski efekti zbog velikog rasta cena pojedinih kultura, a najbolje se kotirala proizvodnja kukuruza, zatim pšenice, soje i šećerne repe. Rast od 1,2 posto zabeležila je i proizvodnja prehrambenih proizvoda. Cena pšenice zabeležila je rast na evropskim i američkim berzama, dok je na domaćem tržištu porast cene pšenice iznosio 164 posto, a kukuruza 88 posto, u poređenju sa cenama iz februara prošle godine.

Učešće hrane u potrošnji domaćinstava veće je ukoliko je njihov dohodak manji, pa tako učešće hrane u Srbiji iznosi više od 34 posto, što je u samom vrhu ako ga poredimo sa razvijenim zemljama EU.

Spoljnotrgovinska robnu razmena agrara je 2010. godine iznosila 3,277 milijardi dolara. Izvoz je iznosio 2,240 milijardi, uvoz 1,036 milijardi, tako da je u ovom periodu ostvaren suficit u prometu sa svetom od 1,204 milijardi dolara.

Što se tiče setve, za predstojeću prolećnu setvu preostalo je oko 2,8 miliona hektara slobodnih oraničnih površina. Pod jarim žitima biće zasejano 160.000 hektara, kukuruzom 1,4 miliona hektara, pod šećernom repom 70.000, suncokretom 180.000 i sojom 180.000 hektara. Pod duvanom će biti zasejano 6.000 hektara, povrćem 300.000, a krmnom biljem 380.000 hektara.

U ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje stočarstvo učestvuje sa samo 28 posto i ta granica nikada nije bila niža, kao i potrošnja mesa sa samo 38 kilograma po glavi stanovnika. Agrar može da dosegne i do 10 milijardi dolara izvoza, ali pod uslovom da država više uloži u agrarni budžet. Evropa ulaže 120 evra po glavi stanovnika u poljoprivredu, neke države u okruženju čak 400 dolara, a Srbija samo 17 dolara. Agrarni budžet trebalo bi da iznosi 10 posto ukupnog budžeta, ali ta sredstva agrar vraća kroz izvoz proizvoda i kroz jeftiniju hranu na domaćem tržištu.

Neophodno je urediti tržište, eliminisati sivu ekonomiju i veliku pažnju pokloniti  neobrađenom poljoprivrednom. Neophodno je i posvetiti se prioritetima razvoja stočarstva i izvoznim programima, što bi pokrenulo ekonomski razvoj, stabilizovalo potrošnju i obezbedilo jeftiniju hranu. Takođe, neophodno je i izraditi Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja za period od najmanje deset godina, kako bi agrar postao ekonomski profitabilan, tržišno orijentisan i interesantan za farmere i poljoprivredna preduzeća.