Tema - Srbija

U Srbiji bez licence 69 odsto softvera

U Srbiji je tokom proteklih pet godina, u pokušaju da se zavara carina, došlo do munjevitog rasta uvoza krivotvorene robe bez odgovarajućih etiketa. Ta roba naknadno se obeležava lažnim žigovima na lokacijama širom zemlje, a naročito u blizini velikih pijaca u Subotici, Pančevu i Novom Pazaru.

„Obim i kvalitet krivotvorene i piratske robe dostupne u Srbiji ukazuju da iza proizvodnje, uvoza i distribucije stoji organizovani kriminal. Ovo je potkrepljeno činjenicom da je većina robe u prodaji na pijacama širom Srbije identična, što svedoči o povezanosti izvora i distribucionih kanala. Pored toga, ponovljeni udruženi pokušaji velikih grupa pijačnih prodavaca da zastraše predstavnike državnih institucija koji su radili na sprovođenju prava intelektualne svojine na pijaci u Subotici, predstavljaju jasne primere organizovanog kriminala na delu.”

Ovi podaci i procene sadržani su u projektu „Sprovođenje prava intelektualne svojine u Srbiji”, koji vode stručnjaci Keni Rajt (Danski zavod za patente i žigove) i Fil Luis (Grupa za borbu protiv krivotvorenja, Velika Britanija) i objavljeni u zaključnom rezimeu o pirateriji u Srbiji, dostavljenom „Politici” iz Zavoda za intelektualnu svojinu RS. Istraživanje je preteča u nameri da se ocene razmere i obim kriminala u oblasti krivotvorenja i piraterije u nas i sprovedeno je od oktobra prošle do marta ove godine, na osnovu provera na tržištu i razgovora vođenih sa predstavnicima institucija za sprovođenje prava intelektualne svojine i nosiocima prava u Srbiji. A to su: Uprava carina, tržišna inspekcija, inspekcija za lekove i medicinska sredstva, Poreska uprava, policija, državno tužilaštvo i Zavod za intelektualnu svojinu.

„Nažalost, ukupna vrednost prometa krivotvorenom i piratskom robom u Srbiji nije poznata. Međutim, određene organizacije nosilaca prava uspele su da dođu do pouzdanih pokazatelja u nekim sektorima. Alijansa za poslovni softver – BSA je ocenila da čak 69 odsto softvera instaliranog na računare u Srbiji nema odgovarajuće licence i da je vrednost piratskog softvera 70 miliona američkih dolara. Drugi sektori mogu da iznesu dokaze o konkretnim slučajevima koji pokazuju o kojem obimu krivotvorenja se radi. Na primer, industrija pesticida ističe da je u jednom naletu stiglo od 500 do 600 kilograma krivotvorenih pesticida koji su mogli da unište biljke a oranice pretvore u neupotrebljivo zemljište”, naveli su autori studije.

Ispitivanjem tržišta potvrđeno je da je u Srbiji dostupan širok asortiman krivotvorene i piratske robe. Uprava carina je u 2014. godini zadržala 672.168 artikala zbog sumnje da se radi o povredi prava intelektualne svojine, uključujući 162.347 delova za mobilne telefone i 106.433 igračke. Tržišna inspekcija zaplenila je 222.461 proizvod uključujući 173.277 boca alkoholnih pića i 5.030 proizvoda za negu tela, dok je Direkcija policije oduzela 12.486 artikala, među kojima 7.232 optička diska.

Razlog za brigu predstavljaju redovne zaplene krivotvorenih lekova od strane inspekcije za lekove i medicinska sredstva, kao i postojanje internet stranica sa ponudom krivotvorenih lekova i medicinskih sredstava koji ciljaju konkretno na kupce u Srbiji. Međutim, sagledavanje tržišta je pokazalo da odevni predmeti i sportski artikli predstavljaju najveći deo robe u prodaji. Generalno, u maloprodaji se i dalje nudi roba lošeg kvaliteta, ali najveći njen deo ne predstavlja povredu prava intelektualne svojine.

Studija je otkrila nekoliko novih kretanja. Broj piratskih optičkih diskova u ponudi dramatično se smanjio tokom poslednjih pet godina. Ovo se može pripisati većem obimu aktivnosti na sprovođenju prava i prelaskom na naprednije tehnologije.

Takođe zbog aktivnosti državnih organa na zaštiti ovog vida svojine, obim krivotvorene i piratske robe na pijacama u Beogradu, Novom Sadu i Nišu smanjio se na ispod 10 procenata raspoložive robe. Nasuprot tome, postoje velike pijace u Subotici, Pančevu i Novom Pazaru, gde se sumnja da je roba uglavnom predmet povrede prava IS. Obim robe u ponudi je toliki da se ove pijace mogu smatrati ne samo maloprodajnim lokacijama, već i distributerima za potrebe veleprodaje. Posebno je interesantna pijaca u Subotici gde najveći broj kupaca prelazi granicu iz Mađarske.

Prodaja preko interneta dovela je do povećanja broja proizvoda kojima se povređuju prava IS a koji se distribuiraju putem poštanskog sistema, za razliku od tradicionalnih puteva transporta.

Inače, autori studije su naveli kako „Evropska komisija smatra da je usklađivanje zakonodavstva Srbije u oblasti intelektualne svojine sa pravnim tekovinama EU ušlo u poodmaklu fazu, pa se stoga može pretpostaviti da u Srbiji postoji održiv pravni okvir za zaštitu i sprovođenje prava intelektualne svojine”.