Tema - Srbija

Uprkos nižoj kamati i dalje štedimo u evrima

Počevši od 2007. godine, banke uz podršku Narodne banke Srbije, organizovano, klijentima daju povoljnije uslove u nedelji štednje, ne bi li ih motivisale da novac čuvaju i štede u bankama. Koristi su obostrane, na prvom mestu je sigurnost oročenih sredstava, ali i atraktivne kamatne stope, koje klijent na kraju definisanog perioda oročenja dobija.

U nedelji štednje koja traje od 31. oktobra do kraja prve nedelje novembra banke promovišu svoje atraktivne modele štednje , odnosno novosti o specijalnim namenskim ponudama i višim kamatama. Cilj jeste da ukoliko niste štediša iskoristite ovu nedelju da to postanete. Ponuda je fokusirana na to da se iskoristi prilika što ne postoji oporezivanje dobiti po osnovu štednje u banci kao i sigurnost koju država pruža svim štedišama sa osiguranjem depozita koje je uvela za sve uloge do 50.000 evra.

Štednja u bankama je najefikasniji način da sačuvate svoj novac. Jedna od prednosti je što možete na ovaj način i zaraditi u zavisnosti za koji model štednje se i odlučite. Prema današnjim uslovima na tržištu štednja u banci je najsigurnija investicija i za pravna i za fizička lica. Štednja u banci je pouzdana, a možete izabrati model štednje na osnovu vaših potreba u dinarima ili devizama.

Štednja u dinarima ili evrima?

Pretpostavlja se da ovogodišnja nedelja štednja teško da išta može promeniti u odnosu devizne i dinarske štednje u Srbiji. Kada se u prvim novembarskim danima ispod sadašnje štednje i novih depozita bude podvukla crta, nesumnjivo je da će devizna štednja i dalje biti dominantna u odnosu na dinarsku.

Prema podacima Narodne banke Srbije iz decembra 2015. godine, na deviznu štednju položeno više od 8 milijardi evra, dok je na na dinarsku štednju položeno 45 milijardi dinara. Iako su kamatne stope na depozite u dinarima i do nekoliko puta veće, štediše najviše poverenja imaju u evro, pa procenat učešća ove valute u ukupnoj inostranoj štednji je 91,5%, štednja u američkim dolarima 4%, a u švajcarskim francima 3,7%.

Štednja u dinarima sve isplativija

Analize pokazuju da je čuvanje para u domaćoj valuti sve isplativije. Dinar miruje, inflacija je niska, a kamata je pokriva i dodatno obezbeđuje zaradu. Takođe, veći udeo dinarske štednje omogućio bi veće izvore sredstava za dinarsko kreditiranje i to po povoljnijim kamatnim stopama, koje ne bi uključivale maržu za devizni rizik, kakvu sadrže plasmani u stranoj valuti.

Međutim, postoji i druga strana medalje, a to je da padaju kamate i na ovu štednju. Za najčešći period oročenja, a to je do godinu dana, bankari nude kamatu od četiri odsto. Za štednju u evrima, kamata je za isti period tek jedan odsto, ali zaradu u tom slučaju umanjuje porez od 15 odsto, koga za štednju u dinarima nema, pa je i to razlog što ona postaje isplativija.

U bankama kažu da je stabilnost domaće valute u poslednjih godinu dana uticala na rast štednje u dinarima. U periodu od 2013. do 2015. godine, dinarska štednja beleži značajan porast. Međutim, dugogodišnje nepoverenje u stabilnost dinara razlog je što je ukupno učešće oročene dinarske štednje i dalje nisko. Više kamate i neoporezivost dinarskih uloga ne ulivaju dovoljno poverenja klijentima koji se veoma retko odlučuju na oročenja u dinarima duže od godinu dana. Poverenje građana u dinarsku štednju se postepeno vraća, ali to nije nešto što može da se promeni preko noći, biće potrebne godine.