Tema - Srbija

Uterivači dugova prete Kreditnim biroom

Naplata dugova u Srbiji postaje sve agresivnija. Zaostali dugovi veliki su problem i mnoge firme ne mogu da ih naplate od građana, pa pribegavaju različitim metodama „ubrzanog naplaćivanja”.

Kako se za male iznose kompanijama ne isplati da tuže dužnike (prema nezvaničnim informacija za dugove manje od 30.000 dinara tužba je neisplativa) ima i onih koji se služe slabom informisanošću građana. Tako je jedna od kompanija, koja nudi kozmetiku preko kataloške prodaje, jednom dužniku zapretila da će njegov dug (manji od 5.000 dinara) proslediti Kreditnom birou.

Postavlja se, međutim, pitanje ko uopšte može zaduženja građana da prosleđuje ovoj instituciji, kao i ko sve ima uvod u te podatke. Osim toga, kruže i dezinformacije da se sva naša dugovanja prema mobilnim operaterima beleže takođe u Kreditnom birou.

Kako je istraživao portal „Kamatica”, iako se u poslednje vreme priča da pristup podacima iz Kreditnog biroa imaju čak i prodavci kozmetike, to apsolutno nije tačno.

– Uvid u podatke može imati samo građanin, odnosno pravno lice i banka, odnosno institucija koja pruža finansijsku uslugu. Još jednom napominjemo da se izveštaj može dobiti samo na osnovu potpisane saglasnosti klijenta finansijskoj instituciji koja pruža uslugu – navode u „Kamatici”, dodajući i da jednom potpisana saglasnost nije trajna i može se opozvati.

– Povlačenje izveštaja iz Kreditnog biroa tehnički može obaviti samo ovlašćeno lice u banci ili drugoj instituciji koja ima potpisan sporazum sa Udruženjem banaka Srbije. Prilikom podnošenja zahteva za kredit ili neke druge usluge, klijentu se obrazac saglasnosti na potpis uručuje lično u banci – kažu.

Oni dodaju da banke, lizing kompanije i državni fondovi šalju podatke o klijentima u Kreditni biro i koriste izveštaje Kreditnog biroa, dok mobilni operateri, Dajners iDržavna lutrija Srbije samo koriste izveštaje Kreditnog biroa.

– Iako je najavljeno da će Kreditni biro beležiti i dugovanja prema mobilnim operaterima, to još nije moguće – rekli su u „Kamatici”.

Šta radi Kreditni biro

Pri stupanju u poslovne odnose sa novim klijentom svaka banka zahteva izveštaj Kreditnog biroa, koji može dobiti elektronskim putem isključivo uz potpisanu saglasnost klijenta, navode u „Kamatici”.

Kreditni biroje centralni nacionalni registar podataka o novčanim obavezama pravnih i fizičkih lica prema poveriocima i o njihovoj urednosti u izmirivanju tih obaveza. Podaci se ažuriraju na dnevnoj osnovi, a dostavljaju ih sve banke, davaoci lizinga, državne agencije i fondovi. Institucije koje dostavljaju podatke su odgovorne za tačnost i ažurnost podataka koji se iskazuju u izveštajima.

– Izveštaj Kreditnog biroa sadrži sve podatke o tekućim i potencijalnim obavezama građana i pravnih lica. Pod tekućim obavezama podrazumevaju se obaveze po osnovu kredita, kartica, dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu, obaveze po osnovu lizinga, kao i obaveze po osnovu aktiviranih jemstava. Potencijalne obaveze predstavljaju podaci o datim jemstvima (žiranti) po kreditima drugih građana – rekli su u „Kamatici”.

Ovo znači da sem ovih podataka Kreditni biro u svakom momentu vodi evidenciju i o tome da li je neko uredan ili neuredan platiša.

– Po izveštaju Kreditnog biro smatra se da ste uredni platiša ukoliko svoje obaveze izmirujete u roku do 60 dana od dana dospeća obaveze, iako je rok od 60 dana ono što u praksi svakako ne funkcioniše, jer vas iz banke već dan nakon propuštene uplate zovu i podsećaju da imate neizmirenih obaveza, Kreditnom birou se prijavljuju obaveze koje nisu izmirene duže od 60 dana – podsećaju u „Kamatici”.

Podatke o građanima banke i ostale institucije dostavljaju Kreditnom birou na osnovu sporazuma potpisanog sa Udruženjem banaka Srbije, a svi podaci su potpuno zaštićeni tretmanom poslovne tajne.

Neuredni dužnici

Kako su objasnili u „Kamatici”, Kreditni biro je institucija koja je osnovana kao podrška zdravom i uspešnom bankarskom i finansijskom sistemu koji se pre svega zasniva na finansijskoj disciplini i prihvatljivim zaduženjima.

– Podaci iz Kreditnog biroa su apsolutno tačni i precizni jer većina institucija dnevno dostavlja potrebne podatke. Istovremeno, Kreditni biro je „čuvar naših novčanika” jer nas čuva od prezaduženosti – kažu.

Svi koji svoje obaveze nisu izmirili u roku od 60 dana u Kreditnom birou se vode kao neuredni dužnici. Podaci o nastaloj docnji čuvaju se tri godine nakon poslednje prijave docnje Kreditnom birou, odnosno nakon izmirenja ugovornih obaveza. Ovo znači da su vam šanse za korišćenje neke od finansijskih usluga u naredne tri godine maksimalno smanjenje, odnosno da u većini slučajeva banka neće hteti da vam odobri kredit, pozajmicuili karticu. Bitno je napomenuti daodluku o odobrenju usluge ili odbijanju ne donosi Kreditni biro, već banka, odnosno finansijska institucija.

Kako u Kreditnom birou ne postoje podaci o prihodima klijenta, niti postoji mogućnost uvida u stanje na računima građana, Kreditni biro ne može da učestvujeu donošenju odluke o odobrenju ili odbijanju nekog zahteva, podsećaju u „Kamatici”.

Ko su korisnici usluga Kreditnog biroa

Korisnike usluga Kreditnog biroa su institucije koje šalju podatke o klijentima Kreditnom birou ioni koji su samo korisnici izveštaja iz Kreditnog biroa.

U prvoj kategoriji nalaze se banke, lizing kompanije i državne agencije i fondovi: Aik banka, Alfa bankSrbija, Banka inteza, Poštanska štedionica, Kredi agrikol banka, Kredibanka, Čačanska banka, Dunav banka, Erste bank, Eurobanka, Findomestikbanka, Hipo alpeadrijabanka, Jubmes banka, KBCbanka, Komercijalna banka, Marfin banka, Moskovska banka,NLBbanka, Oportunitibanka, OTP banka, Pireus banka, Privredna banka Beograd, Prokredit banka, Rajfajzen banka, Razvojna banka Vojvodine, Sberbanka, Sosijete ženeralbanka, Srpska banka, Unikredit banka, Univerzal banka, Vojvođanska banka, CA lizing Srbija, Erb lizing, Hipo alpeadrijalizing, Inteza lizing, Lipaks lizing, Nbg lizing, Nlb lizing, Pireus lizing, Porše lizing, Prokredit lizing, Rajfajzen lizing, S-lizing, Sogelease, Unikredit lizing, Vb lizing, Zastava istrabenclizing, Fond za razvoj RS, Fond za razvoj AP Vojvodine i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza.

U drugoj kategoriji su mobilni operateri „Telekom Srbija”, „Telenor”, VIP i ostali korisnici izveštaja „Dajners klub internešenel” i Državna lutrija Srbije. Dakle samo ove institucije i kompanije mogu koristiti usluge Kreditnog biroa i to u skladu sa potpisanim sporazumom sa Udruženjem banaka Srbije.