Tema - Srbija

Velike zalihe jabuka i kod nas i u Evropi

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić istakao je da cene voćarskih kultura variraju i ukazao da su naše jabuke najjeftinije na domaćem tržištu. Na tvrdnje šefa poslaničke grupe Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića da se jabuke u marketima prodaju po ceni od 239 dinara, a za izvoz po 60 dinara, Glamočić je rekao da je reč o demagogiji i da postoje jasni mehanizmi kako se reguliše tržište, navodeći da se on zalaže za to da marže uvek budu manje. 

– Vrlo dobro znate da je poljoprivreda fabrika pod vedrim nebom, a da kulture poput voćarskih kultura veoma variraju u svojoj ceni. I vi veoma dobro znate da su naše jabuke na domaćem tržištu najjeftinije. Te sve naše jabuke koje se izvezu na inostranim tržištima u radnjama su mnogo, mnogo skuplje – rekao je Glamočić. On je dodao da postoje jasni mehanizmi kako se reguliše tržište. 

– Ne držim ja stranu marketima, uvek sam za to da marže budu što je moguće manje i Vlada na tome aktivno radi. Ali vam samo kažem da te iste domaće jabuke idu po cenama čak i nižim što daju naši trgovinski lanci, a da u inostranstvu koštaju značajno više, čak i duplo – naveo je Glamočić, a prenosi Tanjug i napominje kako je Aleksić tokom rasprave tvrdio da se srpski poljoprivrednici omalovažavaju, kao i da mali proizvođači u Srbiji svoju robu prodaju u izvoz za tržište Rusije, tržište Bliskog istoka, Evropske unije, po ceni od 60 do 70 dinara, a građani Srbije plaćaju u marketima 250 dinara kilogram jabuka kao i da „kajmak” ide u džepove monopolista. 

Profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i jedan od vodećih domaćih stručnjaka napominje da su cene jabuka u supermarketima od 140 do 250 dinara, da veliki trgovci imaju u ponudi i domaće i uvozne jabuke iz hladnjača. 

– Slažem se da je to znatno više nego što dobijaju proizvođači u otkupu, posebno oni mali koji su najnezaštićeniji. Ali treba reći i da naši proizvođači nisu akcionari u tim hladnjačama kao u EU gde imaju investicije, ali i takve ugovore da kasnije dele dobit na osnovu prodaje. Kod nas postoji svega 20 do 30 izvoznika – kaže Keserović. Smatra da proizvođači treba sami da podignu prinos i kvalitet dok struktura sortimenta nije loša. Prema njegovom mišljenju, kao što je i najavljivano, podsticaji zaista treba da budu veći za voćare nego za ratare jer su investicije znatno veće u voćarstvu, a i voće već godinama vodeći izvozni poljoprivredni proizvod. 

Kaže da je i ranije predlagao da u javnim nabavkama prioritet treba da imaju domaći voćari, kao i da su nam potrebne ozbiljne marketinške kampanje o značaju voća u ishrani i favorizovanju domaćeg proizvoda – kao što rade mnoge zemlje koje su lideri u proizvodnji. 

Treba imati u vidu da ni voćarima u Evropskoj uniji nije lako ove sezone. 

EU u hladnjačama na lageru ima više jabuka na nego prošle godine, objavljeno je nedavno. 

I dok ovo ide u korist potrošačima zbog cena koje ne idu naviše, specijalizovani evropski mediji prenose da proizvođači ulaze u proleće u teškoj situaciji. Količina skladištenih jabuka, po podacima od 1. februara ove godine, dostigla je 3,4 miliona tona, što je 12,5 odsto više u odnosu na isti period 2025. Evropska komisije, nedavno je objavila da su evropske cene jabuka na nivou koji odgovara petogodišnjem proseku, ali sa ogromnim regionalnim razlikama. 

Prema podacima EK, evropske cene jabuka su se od novembra vratile na petogodišnji prosek, što znači da su 12 odsto jeftinije nego prošle godine – u skladu sa povećanjem zaliha. Međutim, postoje velike razlike u cenama između zemalja. 

– I mi kao i EU imamo veće zalihe nego prošle godine. Prvi put u istoriji 2023. imali smo veću proizvodnju jabuka u odnosu na šljivu. To se ponovilo i prošle godine kada je proizvedeno 335.000 tona jabuka, a šljive oko 225.000 tona. Sada smo pregrmeli mraz i očekujem još bolji rod. Verovatno je da ćemo imati 100.000 tona jabuka više nego u 2025. godini. Situacija je teška na svim tržištima zbog dešavanja u Persijskom zalivu i to bi i za nas mogao da bude problem zbog viškova – kaže naš sagovornik. 

Napominje i da su se evropski proizvođači našli u nezavidnom položaju i da zarade nisu velike. Kao primer navodi Italiju gde je dobit po hektaru od 2.500 do 3.000 evra, a kod nas ozbiljni, veliki proizvođači jabuka mogu da zarade i dvostruko više kod nekih sorti. Smatra da je trenutna izvozna cena relativno zadovoljavajuća ako se uzmu u obzir sve okolnosti i da se jabuka izvozi u Evropu – Španiju, Veliku Britaniju, Švedsku i druga tržišta, dok je izvoz ka dalekim destinacijama usporen zbog ratnih sukoba.