Poslovne vesti - Srbija

Vinski put Šumadije obogaćen italijanskim sortama

Ipak jedina vinarija u Srbiji koja od italijanskih sorti grožđa pravi vina je vinarija "Draganić". U selu Lipovac kod Topole na dva hektara nalaze se vinogradi italijanske autohtone sorte crnog grožđa iz Toskane- sanđoveze.

Pravi vinogradarski duh Toskane u Šumadiju je donela vinarija "Draganić" koja u selu Lipovac, na nadmorskoj visini od 375 metara gaji italijanske sorte grožđa. Sanđoveze je autohtona sorta crnog grožđa iz Toskane koju Srđan Draganić, vlasnik vinarije, po zanimanju građevinski inženjer,  jedini gaji u Srbiji a menadžer vinarije "Draganić", Darko Bogićević objašnjava kako je na početku bilo izazovno podići sam vinograd.

"Pozvana je kompletna struka u pomoć, eminentna ekipa Italijana je došla ovde i pregledali su kompletno zemljište, proverili klimatske uslove, otišli u Udine sa svim uzorcima i vratili se sa elaboratom od nekih 100 strana i dali nam celu recepturu. Oni su nam i sadili vinograde. Sanđoveze je vrlo specifična sorta, teška za uzgajanje stiže u četvrtoj epohi, odnosno kasno rađa jer kasno sazreva, time je i berba kasnija. Ima tanku pokožicu, svašta je napada od patogena pa je zaista vrlo zahtevna sorta za uzgajanje. Međutim ova pozicija ovde je izuzetno prijatna za tu sortu jer je ruža vetrova stalno prisutna, provetravanje vinograda je vrlo bitno za sanđoveze, uostalom i za ostale sorte koje imamo. Imali smo priliku da četiri proizvođača vina iz Pijemonta ugostimo i apsolutno su se oduševili našim italijanskim vinima, kupili su vina, odneli za Italiju i po njihovoj proceni kako su nam rekli vanprosečan je naš sanđoveze, to je njihova ocena", objasnio je Bogićević.

Vinarija je nastala 2018. godine a na osam i po hektara prostiru se vinogradi. Od crnog grožđa, pored sanđovezea tu su kaberne fran, merlo i crna malvazija, a od belog pored šardonea i sovinjona, nalaze se i specifične sorte.

"Kolombard, od koga se ne prave vina, to je jedno kiselo grožđe od koga se pravi armanjak konjak, a u vinogradarstvu služi da pomogne u lošijim godinama, kada ima manje sunca pa treba više minerala recimo sovinjonu ili šardoneu, onda se on dodaje kao začinska sorta u malim procentima od 3 % do 5 % i to je najprirodniji način da se podignu minerali u određenom belom vinu. Palava je opet jedna bela sorta, naziva se češkom sortom samo zato što je nastala u Češkoj a u stvari je 1953. godine enolog, vinogradar ukrštanjem dobio jednu hibridnu sortu koju je nazvao palava. Fascinantna je sorta, muskantna, egzotična tako da su te dve sorte iznele ceo brend u tim nekim začecima 2018. godine i odmah su prepoznate na tržištu, palava i sanđoveze. Ceo ovaj šumadijski kraj, naročite sa ove pozicije, krajolikost podseća na Toskanu i zbog toga smo baš ovde hteli da uzgajamo sanđoveze", dodaje Bogićević.

Kada je reč o tržištu vinarija "Draganić" trenutno vodi pregovore za izvoz vina u Belgiju, Norvešku i Englesku a u završnoj fazi nalazi se ugovor koji otvara tržište Kine.

"Sanđoveze je izuzetno voćnog karaktera na aromama tako da se oseća bobičasto šumsko voće. Specifično je da su ti tanini prisutni a da je samo vino izuzetno lagano i pitko. Ako poredimo sa merloom i kaberneom apsolutno ima drugačiju priču, pitkije je i mirnije vino što se tiče tela, a opet su tanini i voćnost izuzetno prisutni. Veoma je specifična sorta i dosta naše publike nije upoznato sa tom sortom i onda ne znaju šta da očekuju, ali glavna je razlika da i kaberne i merlo, koji su većinski kod nas prisutni, imaju izuzetno jako telo, to su robusna vina a sanđoveze je apsolutna druga priča - postoji voćnost, postoje tanini, ima svoje telo, ima svoj karakter i to je jedno pitko crveno vino", ističe Bogićević.

Kapaciteti vinarije iznose oko 40.000 boca vina na godišnjem nivou. Vinski put Šumadije obogatili su italijanskim sortama i time pokazali kako ovaj deo naše zemlje zaista može da bude srpska Toskana.