Tema - Srbija

Visok ceh za neiskorišćene kredite

Više od polovine novca ugovorenog kreditima u Srbiji u prethodnih šest godina nije iskorišćeno. Zbog toga je stranim kreditorima plaćeno 430 milion evra kazne. Ministarstvo finansija saopštilo da neće biti novih kredita dok se ne povuče bar 70 odsto ugovorenih za koje je garancije dala država. Stručnjaci ističu da je potrebna veća odgovornost i države i službenika.

Samo u prošloj godini zbog ugovorenih, a neiskorišćenih kredita plaćeno je 430 miliona evra stranim kreditorima. Zbog situacije u kojoj investicije stoje, a troškovi rastu, Ministarstvo finasija podvlači crtu. Prošlog meseca saopštilo je da o novom kreditu niko neće moći da razmišlja dok ne povuče bar 70 odsto već ugovorenih, za koje je garancije uglavnom dala država.

Iako smo se rado i povoljno zaduživali, u poslednjih šest godina čak 3,3 milijarde ostale su neiskorišćene. To je više od polovine ugovorenog. Zaduživali su se svi - država, gradovi, javna poreduzeća, koridori, toplane, "Srbijgas". Samo EPS ima 600 miliona evra neiskorisćenih kredita.

"Mi smo već dali nalog da javna preduzeća daju tačnu listu prioriteta, odnosno zašto nisu iskoristili kredite. A drugo da vidimo da li su neki krediti potrebni, ako nisu mi smo spremni da ih povučemo kao država", kaže ministarka energetike Zorana Mihajlović.

Po maloj iskorišćenosti kredita prednjače Železnice. Zato su rekorderi i sa pet miliona evra plaćenih penala stranim kreditorima.

"Em što smo platili penale na račun naših građana, pare davali stranim bankama zbog takve loše politike, izgubili smo i u onom drugom pravcu, nismo uspeli da rekonstruišemo pruge", kaže direktor Železnica Srbije Dragoljub Simonović. 

Pre ruskog kredita, najveći zajmodavci Železnicama bile su Evropska investiciona i Evropska banka za obnovu i razvoj. Međutim u protekle četiri godine, od odobrenih više stotina miliona evra, na projekte je utrošeno svega 66 miliona.

Novo rukovodstvo povuklo je još 21 milion. Pod lupom su svi ugovori, od nekih će se kažu, verovatno odustati. Sličan posao oko kredita je i pred ostalim javnim preduzećima.

"Možda će se tu i tamo neki prebaciti sa jednog projekta na drugi i to bi bilo korisno, ali češće će se događati da ćemo samo plaćati naknadu", objašnjava konsultant za strane investicije Milan Kovačević.

U slučaju Koridora 10, čitava milijarda još nije iskorišćena. Stručnjaci kažu da kredite ne treba uzimati pre detaljno urađenih projekata. Poseban oprez je potreban kada je reč o državnim garancijama.

"Država ne bi trebalo da daje garancije nijednom preduzeću a da se prethodno ne uveri da može da vrati kredit. Kod nas je davanje garancija javnim preduzećima služilo za prikriveno zaduženje države", ističe Kovačević.

To bi sprečilo bespotrebne troškove državne kase, ali je neophodna i veća odgovornost službenika.

Mnogi tvrde da već odobreni novac nije koristio zato što korupcija nije moguća kod kredita koji dolaze od međunarodnih finasijskih institucija.