Visoke kamate koče kredite

Bez autora

Mar 23 2014

Krediti u evrima mogu da poskupe, jer se očekuje povećanje osnovne kamatne stope u Evropskoj uniji - euribora. Građani i privreda sve se manje zadužuju i to je trend koji traje nekoliko meseci. U međuvremenu raste broj problematičnih kredita, odnosno sve je više klijenata koji kasne s otplatom. Za razliku od privrede, banke građanima ne blokiraju račune. Više od 250 hiljada građana prešlo je crvenu liniju kod banaka, odnosno koriste nedozvoljen minus. Iako ih to skupo košta, banke im ne blokiraju račune. Građanima može da bude uskraćeno korišćenje neke usluge, recimo ako prekorače korišćenje čekova, onda banka ograniči broj čekova koji oni mogu da dobiju. Ili dozvoljeni minus, ako se duže vremena koristi ili se prekorači, onda banka kaže da u narednom periodu neće moći da se koristi taj dozvoljeni minus, rekao je Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banka.

Sve više građana kasni sa otplatom kredita, njihov broj se osam puta povećao od početka krize. Problem su visoke kamate.

Krediti u evrima mogu da poskupe, jer se očekuje povećanje osnovne kamatne stope u Evropskoj uniji - euribora. Građani i privreda sve se manje zadužuju i to je trend koji traje nekoliko meseci. U međuvremenu raste broj problematičnih kredita, odnosno sve je više klijenata koji kasne s otplatom. Za razliku od privrede, banke građanima ne blokiraju račune.

Više od 250 hiljada građana prešlo je crvenu liniju kod banaka, odnosno koriste nedozvoljen minus. Iako ih to skupo košta, banke im ne blokiraju račune.

"Građanima može da bude uskraćeno korišćenje neke usluge, recimo ako prekorače korišćenje čekova, onda banka ograniči broj čekova koji oni mogu da dobiju. Ili dozvoljeni minus, ako se duže vremena koristi ili se prekorači, onda banka kaže da u narednom periodu neće moći da se koristi taj dozvoljeni minus", rekao je Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banka.

Sve više građana kasni i sa otplatom kredita, njihov broj se osam puta povećao od početka krize. Problem su i visoke kamate.

"Kada su u pitanju stambeni krediti, kamatna stopa je 4,5 procenata. Malo je zemalja u Evropi koje imaju nižu kamatnu stopu nego što je kod nas", rekao je Dugalić.

Euribor, osnovna kamata na kredite u evrima, sada je pet puta manja nego pre krize i iznosi svega pola procenta. Pitanje je do kada će ostati na tom istorijskom minimumu.

"Euribor je nizak zato što je bila intervencija, a intervencija je bila jer je bila kriza. Očekuje se da on poraste kada te intervencije budu prestale i da bude na dva do tri odsto u naredne tri do četiri godine", kaže Dušan Uzelac, urednik portala "Kamatica".

Kamatu čine euribor i marža koja se na stambene kredite kreće do pet procenata. Šta bi značio rast euribora na nivo pre krize, najbolje se vidi na primeru rate - bila bi skoro dvostruko veća. Mogu li, međutim, banke da smanje svoje marže?

"Ukoliko bi došlo do racionalizacije u bankarskom poslovanju svake pojedinačne banke, sigurno bi se otvorio prostor da se marže smanje", kaže prof. dr Ismail Musabegović sa Beogradske bankarske akademije.

Niže marže bi se odrazile i na kredite u dinarima, ali je dobra vest da se smanjuje osnovna kamata Narodna banke, pa bi trebalo očekivati jeftinije dinarske kredite - potrošačke i gotovinske.