Tema - Srbija

Visoke kamate sasekle kredite

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), u drugom kvartalu, mereno u odnosu na isti period prošle godine međugodišnji rast ukupnih kredita iznosio je samo 0,8 odsto.

Krediti privredi smanjeni su za 1,1 procenat, a zajmovi stanovništvu povećani za 2,7 odsto. Iz NBS objašnjavaju da je usporavanje kreditne aktivnosti posledica visoke baze iz prethodne godine, dospeća kredita iz garantnih šema, kao i viših kamatnih stopa na kredite usled njene restriktivne monetarne politika, kao i iste takve politike Evropske centralne banke (ECB).

Sada je prosečna kamata na gotovinski kredit, a on je najzastupljeniji, 14,1 odsto godišnje. U 2021. kamate su bile dodirnule dno i najniža za takav zajam bila je 5,5 procenata godišnje. Istina za kratak period otplate, na godinu dana.

Oni koji uzimaju stambeni zajam, a on je po pravilu indeksiran u evrima, moraju da računaju da će trenutno da ga otplaćuju po 6,5 odsto godišnje. I to nije kraj, jer Evropska centralna banka još nije završila ciklus povećanja kamata u borbi protiv inflacije. Kamate su u porastu već godinu i po dana i euribor, kamatna stopa koja je vezana za kredite u evrima raste pa tako rastu i kamate na pozajmice u evrima, a to su u Srbiji mahom stambeni zajmovi. Tromesečni euribor trenutno iznosi 3,784, a šestomesečni 3,932 odsto.

Pre dve godine euribor je još bio negativan pa je prosečna kamata za kredit za krov nad glavom bila ispod tri odsto. Od rasta kamata zaštićeni su samo oni koji su uzeli kredit sa fiksnom kamatom, a takvih slučajeva gotovo i nema ili su takvi zajmovi odobreni na upola kraći rok od onih sa promenljivim kamatom. Banke sada nude kredite sa fiksnom kamatom, ali su oni znatno skuplji od onih s promenljivom i klijenta koštaju čak oko deset odsto godišnje.

Pad kreditiranja očitava se i u količini pozajmljenog novca. Tako je obim novoodobrenih kredita stanovništvu u drugom kvartalu bio 138 milijardi dinara i manji je za 7,6 odsto nego u istom periodu prošle godine. Gotovinski krediti činili su 64,9 procenata novih kredita, dok se na stambene zajmove odnosilo 16,3 odsto novih kredita stanovništvu (što je niže nego u 2022, kada su u proseku činili 23,5 procenata novih kredita stanovništvu), što je posledica povišenih cena nekretnina i troškova zaduživanja.

Posledice skupljeg novca vide se i kod kredita preduzećima. Zajmovi privredi, isključujući efekat promene deviznog kursa, u drugom tromesečju smanjeni su za 1,3 milijarde dinara, ili za 0,1 odsto, što predstavlja manji pad u odnosu na prvo tromesečje. Pri tome, pad potraživanja po osnovu nekategorisanih kredita i kredita za likvidnost i obrtna sredstva u velikoj meri je neutralisan rastom investicionih zajmova i kredita za uvoz. Investicioni krediti nastavljaju da beleže međugodišnji rast, koji je u junu iznosio 3,1 odsto, dok je njihovo učešće u ukupnim zajmovima privredi dostiglo 41 procenat.

Na smanjenje kredita za likvidnost i obrtna sredstva uticalo je i dospeće kredita iz garantnih šema, pri čemu će taj uticaj, koji je bio najizraženiji tokom prvog polugodišta, u narednom periodu postepeno slabiti sa opadanjem iznosa zajma koji dospevaju. Dospeće kredita iz garantnih šema odrazilo se i na pad kredita malim preduzećima, kojima je odobreno i najviše ovih zajmova (46 odsto). Pad su zabeležili i krediti velikim preduzećima, dok je zaduživanje mikropreduzeća i srednjih preduzeća povećano. Posmatrano po delatnostima, smanjeno je pre svega zaduživanje preduzeća iz prerađivačke industrije i energetike, dok je najviše povećano kreditiranje građevinskih firmi i preduzeća iz oblasti poslovanja nekretninama.