Tema - Srbija

Za građane spas gotovo devet miliona čekova

Dok korišćenje kreditnih kartica u našoj zemlji stagnira, kupovina na odloženo ponovo uzima maha, što se videlo i u marketima uoči predstojećih praznika.

Čekovi u Srbiji ne izlaze iz mode, a po svemu sudeći to se neće dogoditi skoro, barem dok naš standard ne stane na noge. I u vreme ovogodišnjih praznika svaki peti građanin je ispisao ček kupujući hranu ili poklone, ukazuju trgovci. Uz pomoć ovog sredstva plaćanja, na odloženo i do 300 dana, može u najvećem broju trgovina da se pazari hrana, a na duže i tehnička roba. Tako je u opticaju gotovo više od devet miliona čekova. To je za mnoge najsigurniji način da poprave svoj kućni budžet, odnosno da prežive.

Kartice koje banke svesrdno nude i sa kojima takođe može da se plaća i do 12 meseci, bez kamate, nisu popularne. Naročito među siromašnijim slojem stanovništva. Tako već nekoliko godina unazad građani koriste 1,1 milion kreditnih kartica sa limitom od oko 40 milijardi dinara, iako im je odobreno duplo više. Poslednjih meseci zabeležen je čak pad kreditnih kartica, odnosno građani ih sve manje koriste.

S druge strane, broj izdatih čekova se povećava, i mnoge banke koje do sada nisu izdavale ove blankete počele su da ih nude kako ne bi ostale bez klijenata. Najviše čekova odobravaju domaće banke, pre svega Komercijalna i Poštanska štedionica. Dok strani bankari škrtare kada odobravaju čekove, kod naših banaka može da se dobije, ukoliko je klijent uredan, odnosno nema nedozvoljeni minus po tekućem računu, i duplo više ovih blanketa. Tako, na primer, ukoliko neko ima na računu 25.000 dinara, u svakoj stranoj banci dobiće samo pet čekova, ali u domaćoj može da uzme i duplo više.

- Čekovi čuvaju standard građana - ističe Mlađan Kovačević, ekonomista.

- Iako je praktično plaćanje čekovima na odloženo nezakonit čin, trgovci su spremni da kreditiraju građane kako bi prodali što više robe. Potrošnja je u padu, pa zbog toga gotovo sve trgovine, na sve načine, a pogotovo uz pomoć čekova, pokušavaju da prodaju što više svojih proizvoda. Građani, s druge strane, plaćajući na više meseci, čak i dve godine, dolaze do željenih proizvoda, a najviše do hrane.

Korišćenje čekova se ne naplaćuje, i korisnik uglavnom banci plaća simboličnu nadoknadu za izdavanje ove blankete, obično pet dinara. Kod kreditnih kartica, međutim, plaća se kvartalna ili godišnja članarina, mada ima nekih banaka koje u prvoj godini korišćenja oslobađaju svoje klijente ove naknade radi konkurentnosti. Ali to se često odrazi kroz visinu kamatne stope koja pokriva troškove banke prema građanima.

Kartice i dalje skupe
Banke koje izdaju kreditne kartice i dalje zaračunavaju veoma visoke kamate. Tako je u proseku kamata za korišćenje kreditnih kartica 26 odsto, mada ima banaka koje zaračunavaju i 30 odsto na godišnjem nivou. To je jedan od razloga zbog čega stanovništvo u Srbiji ne koristi masovnije kreditne kartice. Ali mnogi i ne mogu da dobiju kreditnu karticu, jer su im primanja izuzetno mala. Tako, ako neko ima platu od 15.000 ili 20.000 dinara, gotovo da ni u jednoj stranoj banci ne može da dobije kreditnu karticu.