Tema - Srbija

Za oporavak Poštanske štedionice 366 miliona evra

Gašenje četiri državne banke koje su u probleme dospele zbog veza sa tajkunima, građane Srbije je do sada koštalo oko milijardu evra, a samo Poštanskoj štedionici, koja je preuzela osigurane depozite i deo kreditnog portfolija, uplaćeno je čak 366 miliona evra, kako bi mogla da ispuni preuzete obaveze prema građanima i privredi.

Kada su ugašene Razvojna banka Vojvodine, Nova Agrobanka, Univerzal banka i Privredna banka Beograd, praktično sva štednja građana i veliki deo novca koji su preduzeća držala u ovim bankama preusmeren je u Poštansku. Pošto država garantuje za depozite (štedne uloge) do iznosa od 50.000 evra u svim bankama u Srbiji, to je bilo neophodno da bi svi građani mogli da dobiju svoj novac nazad, a da pritom ne dođe do panike i „stampedo efekta“. Plan je uspeo utoliko što građani nisu direktno bili pogođeni gašenjem banaka, jer su imali osećaj da su samo promenili šalter na kome su podizali svoj novac ili uplaćivali štednju. Do stampeda nije došlo i podaci Poštanske pokazuju da je otprilike polovina depozita preuzetih iz ugašenih banaka ponovo oročena.

Ali, cena ovakvog sređivanja stanja je bila visoka - i za državu i za Poštansku.

Tako je za Novu Agrobanku država Poštanskoj morala da doplati 23,5 milijardi dinara a tome valja dodati još 8,5 milijardi, koliko joj je kasnije isplatila Agencija za osiguranje depozita. Za Razvojnu banku Vojvodine dato joj je 100 miliona dinara, za Univerzal banku 70 miliona evra i 1,8 milijardi dinara, a za Privrednu banku Beograd 410 miliona dinara. Dodatna 603 miliona dinara je izgubljena dobit Poštanske štedionice po osnovu toga što joj je Agencija za osiguranje depozita dugovala 8,5 milijardi evra, ali na taj iznos nije obračunavana kamata.

Ukupno, preračunato u evre, poreski obveznici su Poštanskoj dosuli oko 366 miliona evra.

Ali, to nije popravilo poziciju Poštanske, jer je prilikom preuzimanja tih banaka došlo do ozbiljnog pogoršanja njenih finansijskih pokazatelja. Samo prilikom „sanacije“ Nove Agrobanke, Štedionica je preuzela veću bilansnu sumu nego što je i sama imala, pa joj je kapitalna adekvatnost pala za čak šest procenata, na 23 odsto, a učešće kapitala u ukupnoj pasivi se prepolovilo sa 30 odsto na samo 16.

Preuzimanjem ostalih banaka, situacija se pogoršavala, pa najnoviji podaci podaci pokazuju da je krajem juna ove godine kapitalna adekvatnost Štedionice pala na samo 15,3 odsto (što je još uvek iznad zakonske granice od 12 procenata, ali ispod proseka bankarskog sektora). Tako je njena adekvatnost kapitala prepolovljena u odnosu na period kada nije morala da se brine o tome kako će apsorbovati četiri ugašene banke.

S druge strane, Poštanska je i sama beležila gubitničke plasmane. Tako je prema planu vrednost njenih eskontovanih menica na kraju 2013. trebalo da bude 1,4 milijarde dinara, ali je ostvaren rezultat od samo 795 miliona jer su firme sa kojima je sarađivala pred kraj 2013. počele da padaju u stečaj i propadaju. Treba napomenuti i da je broj problematičnih kredita u Štedionici drastično skočio tokom prošle godine. Tako je njihov neto iznos u 2012. bio samo 2,61 odsto, a u 2013. je iznosio 19,24, dok je bruto iznos NPL-ova dostigao 31,08 odsto (sa ranijih 16,19). Banka je imala oko 4,9 milijardi dinara problematičnih kredita i gotovo svi su otpisani.