Tema - Srbija

Za veći iznos keš kredita banke daju nižu kamatu

Zbog toga sve one imaju mnogo reklama nudeći, navodno, još neke pogodnosti uz zajmove, poput toga da srećni dobitnik ne mora da vrati neke rate zajma, poneki poklon i slično. Neke su oglasile da budući dužnik za veći iznos može da računa na manju kamatu. Drugim rečima nije ista kamata za onoga ko, na primer, od banke pozajmi pola miliona dinara i onoga ko uzme dva miliona dinara. Razlika u kamati je i do dva odsto u slučaju zajma s fiksnom kamatom pa tako prvi dužnik dobija zajam po ceni novca od 16 odsto godišnje, a drugi po 14 odsto. Prava sitnica.

I podaci Narodne banke Srbije (NBS) pokazuju da su kamate visoke i da se njihov rast još nije zaustavio. Naime, kamatne stope na sve dinarske kredite odobrene stanovništvu povećane su za 0,3 odsto i u septembru su iznosile 13,4 odsto u proseku. Dominantan razlog za povećanje kamata je rast kamatne stope na gotovinske kredite, za 0,3 odsto, na 14,2 odsto.

Ukupni domaći krediti nastavili su tokom trećeg kvartala da usporavaju na međugodišnjem nivou i u septembru ih je bilo manje za 0,1 odsto u odnosu na septembar 2022. Pritom, krediti privredi bili su niži za 1,8 odsto, a krediti stanovništvu viši za 1,6 odsto nego pre godinu dana. U NBS kažu da je usporavanje domaće kreditne aktivnosti posledica visoke baze iz prethodne godine, dospeća kredita iz garantnih šema, viših kamatnih stopa na kredite usled zaoštravanja monetarnih politika Evropske centralne banke (ECB) i NBS, kao i pooštrenih kreditnih standarda banaka.

Krediti stanovništvu povećani su tokom trećeg kvartala za 6,6 milijardi dinara usled rasta gotovinskih kredita od 8,5 milijardi dinara, dok je stambenih kredita bilo odobreno za 2,7 milijardi dinara manje u odnosu na kraj juna. U septembru je učešće stambenih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu iznosilo 39,7 odsto, dok su gotovinski krediti najzastupljenija kategorija, sa učešćem od 44,3 odsto.

Kada se pogleda iznos novoodobrenih kredita stanovništvu u trećem kvartalu od 132,3 milijarde dinara, on je bio gotovo isti kao godinu dana radnije. Pri tome, na gotovinske kredite odnosilo se skoro dve trećine, a na stambene kredite 15,5 odsto novih kredita stanovništvu (što je niže nego u 2022, kada su u proseku činili 23,5 odsto novih kredita stanovništvu), usled povišenih cena nekretnina i troškova zaduživanja.

Obim novoodobrenih kredita privredi u istom periodu iznosio je 302 milijarde dinara, što je za 6,4 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine. Najzastupljeniji su i dalje krediti za likvidnost i obrtna sredstva (59 odsto), za kojima slede investicioni krediti (26,7 procenata), čije je korišćenje, za razliku od kredita svih drugih namena, blago povećano u odnosu na isti period prethodne godine. U oba slučaja mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća koristila su nešto više od polovine kredita.

Rezultati oktobarske ankete NBS o kreditnoj aktivnosti banaka pokazuju da su banke u trećem kvartalu, u skladu s očekivanjima, nastavile s blagim pooštravanjem standarda po kojima su odobravale kredite privredi i stanovništvu. Viši troškovi izvora finansiranja, na koje se odražava zaoštravanje monetarne politike NBS i ECB, ključni su faktor pooštravanja kreditnih standarda stanovništva, a prisutan je povećan osećaj rizika usled neizvesnosti u pogledu opšte ekonomske situacije, rizika zahtevanog kolaterala i problematičnih potraživanja.