Tema - Srbija

Zakon za klijente i banke

Novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga treba da odgovara ne samo klijentima, već i bankama, i to onima koje primenjuju fer praksu i imaju dugoročnu strategiju razvoja u Srbiji, izjavila viceguvernerka Mira Erić-Jović.

Novim Predlogom zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, prava građana Srbije u tom domenu biće zaštićena u skladu sa evropskom i svetskom praksom, ocenila je viceguvernerka centralne banke Mira Erić-Jović.

Navodeći da Narodna banka Srbije ne očekuje probleme u primeni tog zakona, ona je podsetila da je nacrt Zakona 1. februara upućen u skupštinsku proceduru i istakla da će njime, zajedno sa Zakonom o zaštiti potrošača, koji je već stupio na snagu, biti zaokružen sistem zaštite klijenata u Srbiji.

"Zakon treba da odgovara ne samo klijentima, već i bankama i to onima koje primenjuju fer praksu i imaju dugoročnu strategiju razvoja u Srbiji", ukazala je viceguvernerka na konferenciji za novinare.

Istakla je da je u njega gotovo u potpunosti preneta direktiva EU koja uređuje tu oblast, osim u delu u kome neki instituti, poput kreditnih posrednika, ne postoje u Srbiji.

Viceguvernerka je precizirala da će Zakon stupiti na snagu osam dana od objavljivanja u "Službenom glasniku", a njegova primena počeće šest meseci po stupanju na snagu, pošto NBS u periodu od tri meseca ima obavezu donošenja podzakonskih akata, a bankama su ostavljena tri meseca da opšte akte usklade sa novim propisima.

Takođe, banke imaju obavezu da u roku od šest meseci od stupanja zakona na snagu usklade već postojeće ugovore sa zakonom, u delu koji se odnosi na određenost i odredivost kamatnih stopa, dodala je viceguvernerka.

Bez jednostrane promene kamate

Ona je objasnila da kod kredita sa promenljivom kamatnom stopom varijabilni elementi kamate moraju biti jasno određeni ili odredivi i moraju se pozivati na unapred poznate veličine, kao što je, recimo, referentna kamatna stopa, koje će se menjati, ali klijent mora da zna da će to uticati na promenu visine rate kredita.

Mira Erić-Jović je istakla da kamata neće moći da se menja na osnovu jednostrane volje banke pod izgovorom poslovne politike, i to će se, posle početka primene zakona, odnositi na buduće obaveze po već postojećim kreditima, kao i na sve nove kredite, tako da se zakon neće primenjivati retroaktivno, što je bila primedba banaka.

Ona je naglasila da ne vidi zašto bi primena zakona poskupela finansijske usluge banaka, zapitavši se da li je to zbog toga što, recimo, klijent ima pravo na besplatno gašenje računa ili platne kartice.

Viceguvernerka je ukazala da će, prema novom zakonu, banke biti obavezne da najpre svoje usluge predlože u dinarima, a na izričit zahtev klijenata i u evrima i pri tome će biti dužne da ih upozore na sve rizike koje takva vrsta kredita podrazumeva.

Fer oglašavanje i informisanje

Mira Erić-Jović je navela da zakonom biti propisano i fer oglašavanje i informisanje korisnika finansijskih usluga, pa je tako, recimo, zabranjeno neki kredit ili lizing označiti besplatnim ako je njihovo odobrenje uslovljeno bilo čime što predstavlja trošak za korisnika ili stvara drugu obavezu.

Takođe, korisnik ima pravo da kredit otplaćuje po istom tipu kursa, primenjenom pri odobravanju kredita - srednjem, kupovnom ili prodajnom, a propisano je i da u roku od 14 dana od dana zaključenja ugovora o kreditu, korisnik ima pravo da odustane od tog ugovora, a dužan je da u roku od 30 dana od slanja obaveštenja o odustajanju vrati banci glavnicu i kamatu iz osnovnog posla za vreme korišćenja kredita.

Što se tiče prava u vezi sa platnom karticom, korisnik je dužan da odmah prijavi gubitak ili krađu kartice, a u slučaju da je bilo njenog neovlašćenog korišćenja, korisnik je dužan da odmah posle tog saznanja, a najkasnije u roku od 45 dana od datuma zaduženja prijavi neovlašćenu transakciju i u tom slučaju može snositi gubitke najviše do 15.000 dinara.