Tema - Srbija

Zamke na svakoj rati

Svaki dinar koji potrošimo plaćajući kreditnim rivolving karticama skupo nas košta, a iz duga, najčešće, izlazimo tek posle nekoliko godina.

Zamka kod ove vrste kartica je mesečno plaćanje svega određenog procenta duga, tako da oni koji nemaju novca da namiruju više od minimalne rate, iz ove vrste kredita teško mogu da se iščupaju.

Roba kupljena na ovaj način može da košta bar 50 odsto više. Tako, televizor, na primer, koji ovakvom karticom platite 50.000 dinara, na kraju, u najboljem slučaju, „izađe“ na 72.000 dinara, i to po kamati od „svega“ dva odsto mesečno, i tek nakon tri godine!

- Klijent će trošak od 50.000 dinara otplatiti nakon 37. rate, dok će na ime kamate za to vreme izdvojiti 21.960 dinara - navode u jednoj banci.

- Ovo je primer sa nominalnom kamatnom stopom od 24 odsto godišnje, kada nema drugih troškova održavanja kartice, kada se mesečno plaća uvek minimalni iznos. I takođe, pod pretpostavkom da klijent ništa više u tom periodu nije platio tom karticom.

A, dodatni trošak je svakako i članarina koju banke zaračunavaju na sve međunarodno priznate kartice, pa ova računica bude prilično skuplja.

Bankari ipak ističu da se korisnici u poslednje vreme sve više odlučuju za posebne vrste kartica, kojima može da se plaća na rate i to bez kamate. Neke nude beskamatnu mogućnost i postojećim rivolving karticama, ali na određenim prodajnim mestima.

Da je plaćanje na odloženo ponovo uzelo maha pokazuju i podaci o potrošnji po čekovima, koje svojim klijentima izdaje svega nekoliko banaka. Od početka godine samo smo na čekove pazarili, i to uglavnom „na odloženo“ za više od 10 milijardi dinara. Dug po kreditnim karticama, kojima se takođe plaća bar 30 dana kasnije, premašio je 37 milijardi dinara, pokazuju najnoviji podaci Kreditnog biroa.

Trgovci su, umesto banaka, počeli da kreditiraju kupce, odobravajući pazar i na 12 beskamatnih rata, kada se plaća čekovima. Banke su, pak, u želji da im trgovine „ne preotmu“ mušterije, počele da izdaju i kartice kojima je moguća kupovina na rate bez kamate, uglavnom ukoliko se pazari na određenim prodajnim mestima.

Zatvaranje džabe

Sada je otvaranje i gašenje kreditne kartice u bankama uglavnom besplatno. Tačnije, prilikom aktiviranja kreditnih kartica, banka može da zahteva redovne prihode ili polaganje određenog depozita, dok je zakon obavezuje da gašenje svake kartice bude besplatno. Naravno, posle namirenih svih dugova po konkretnoj kartici.